Ирина Андрејић, матуранткиња је на друштвено-језичком смеру Пожаревачке гимназије. Можемо да је опишемо као радозналу, амбициозну, духовиту и емпатичну девојку. Талентована је за уметност и жеља јој је да једног дане постане уметница. Вођена том идејом највише воли да проучава уметности и учи о великим уметницима. У проналаску себе ослања се на туђа уметничка дела и не представља јој проблем да разговара са одраслима, пита. На тај начин упија њихова сазнања, развија код себе упитаност о свету и прикупља животне информације. Најчешће учи сама. Велика подршка јој је стриц који је уз родитеље заслужан што толико воли уметност. Каже да свакодневно од њега научи нешто ново и занимљиво. Обзиром да живимо у времену у коме је приступ информацијама једноставан и брз, Ирина то користи како би дошла до сазнања које су за њу важне. Осим интерната користи стручну литературу и књиге.
Професорка Весна Милић рекла је:
-Ирина поседује чудесну моћ да ухвати и сачува тренутак. Она је чуварка прошлости коју њен објектив непогрешиво прелива из садашњости за будућност. Само се чује „шкљоц!“ и Ирина је фотографијом разобручила, разоткрила стање и осећање човека и света које и поред очију обично не видимо. Она фотоапаратом говори, пева, смеје се и плаче, у жижи јој је увек оно што јесте важно. Не боји се експеримента и не кокетира са залудним посматрачем овог доба који филтерима губи суштину о себи и другима. Бленда њених мисли пропушта светлост баш како треба. Пошла је храбро стопама „елегичне уметности“.
Ирина верује да никад није касно да неко пронађе себе, промени неки аспект свог живота. У том смислу говори о свом искуству промене смера у гимназији који јој је значио да се приближи ономе што је у њој сазрело током гимназијских дана, а то је љубав према уметничким и друштвеним предметима. Срспки језик и књижевност, ликовна и музичка култура, филозофија и социологија у центру су њених интересовања. Као матуранткиња учествовала је на такмичењу из социологије са есејом на тему „Дигитална уметност и култура“ и свој рад презентовала је на Филозофском факултету у Београду. Чланица је школског хора, оркестра и гиманзијског бенда у којима је свирала бас гитару. Са школским хором је на Државном такмичењу средњошколских хорова Србије у Новом Саду два пута освајала друго место. У Неготину је на Вокалном етно фестивалу са хором освојила трећу награду. Представљала је школу и у Зрењанину на такмичењу школских бендова „Рок Сербика“ где је са школским бендом Фус Нота освојила награду за најбољу обраду домаће песме.
Јелена Ракић, професорка музичке културе, рекла је:
– Ирина је, као мало дете, закорачила у свет музике веома слободно и храбро. Видимо је као тиху, благу и повучену девојку, али музиком Ирина додирује тајну среће, а за то треба храброст да би били слободни. Ирина је први женски извођач на бас гитари у Пожаревачкој гимназији. Поред школског хора и бенда, Ирина је била члан и мешовитог хора Центра за културу са којим има мноштво наступа и награда како у Србији тако и у иностранству. Мени увек представља част да пролазим кроз живот ових младих, креативних и амбициозних људи. Ирини желим да не напушта свет музике. И нека се увек сети да ако нас “ амбиције терају да почнемо, навике (нека) нас терају да идемо даље.
Ирина воли да фотографише и гледа филмове, чита књиге, свира и слуша музику са плоча. Од прошле године креира и своју колекцију грамофонских плоча. Воли џез, блуз, рок, метал, њу вејв и југословенски нови талас али и даље трага за новим извођачима и музичким правцима. Омиљени страни извођачи су јој Џими Хендрикс, Дорси, Том Вејтс и Велевет Андерграунд, а са наших простора ЕКВ, Хаустор, Репетитор и Идоли. Воли да иде на концерте и музичке фестивале. Задовољство јој чини читање класичне литературе, а посебно класична књижевост 20. века. Једни од омиљених писаца су јој Дејвид Селинџер, Силвија Плат, Хемингвеј и Буковски. На телевизији прати Утисак недеље и РТС3 који емитује емисије о музици, филму и фотографији. У плану јој је да упише Камеру на Факултету драмских уметности у Београду. Родитељи, Нелица и Александар, виде је као креативну и одговорну особа која ради оно што воли и подршка су јој у свему што је иза ње али и пред њом.
Марија Костић, педагог