2021-03-05T08:38:20+01:00 5. марта, 2021. 08:38 |

Испирање цевовода

У селима Стари Костолац и Дрмно у понедељак, 1.марта почело је испирање водоводне мреже. Испирање цевовода ће се радити седам дана. Свих ових дана оба насеља ће имати воду коју могу да користе. Током периода испирања водоводне мреже очекује се да дође до замућења при истеку воде из славина. Како би се што пре одстранио талог, потребно је повећано испуштање како би се замућење елиминисало.



У току целог поступка испирања цевовода кроз насеља, вода ће бити у оквиру вредности квалитета, односно није опасна по здравље, каже Александар Димитријевић, директор Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“ које управља и овим сеоским системима:

-Испирамо сеоске водоводе у Старом Костолцу и Дрмну који су повезани са водоизвориштем „Млава“.На овом водоизворишту које је у функцији од 2016. године прикључени су водоводи стари преко 20 година. Састав воде је такав да садржи манган и гвожђе па је долазило до таложења у цевима. Овим хемијским путем, ми поред дезинфекције уклањамо и гвожђе и манган из цевовода. У Дрмну је прошле године испирано први пут и ту је већ доста очишћено. Ове године настављамо истим методом. Проблем је што током дугог коришћења није било оваквих захвата и зато им је вода и била, мада исправна, замућена. 

 Вода хемијски и микробиолошки исправна

Квалитет воде са пожаревачког изворишта „Кључ“ је задовољавајући и у хемијском и микробиолошком погледу. Нитрати су под потпуном контролом, испод границе од 35 милиграма при чему је гранична вредност 50 милигтрама. 

-Наша лабораторија има апсолутну контролу која креће од пизиометара који нам показују шта се дешава у близини бунара. Прате се сви бунари, инфилтрациони  базени, сирова вода, хлорисана вода и прати се мрежа у најмање  15 тачака на дневном нивоу у граду. У сеоским насељима два или три пута недељно се ради контрола и на водоизвориштима и кроз мрежу. Има дана када лабораторија уради преко 150 анализа. Поред тога, Завод за јавно здравље Пожаревац  на 10 тачака у граду узима узорке и то се прати на недељном нивоу укључујући и водоизвориште. Резултати  наше лабораторије и Завода се апсолутно исти, поклапају се до треће децимале, каже Александар Димитријевић.

ПРВО РЕЗЕРВОАРИ У КЛИЧЕВЦУ

Александар Димитријевић

Комунално предузеће „Водовод и канализација“ 2. марта у Кличевцу је кренуло и са дезинфекцијом два резервоара на вовоизворишту. До поподнева мештани нису имали воду. Испирање мреже радиће се у овом селу до 9. марта и исто као у Старом Костолцу и Дрмну, вода ће моћи да се користи у домаћинствима уз претходно дуже истакање из чесме како би се избацио талог:

– ЈКП „Водовод“ је крајем прошле године преузео сеоско извориште и водоводну мрежу Кличевац. На том водоизворишту постоје два резервоара и разграната мрежа. Први корак који радимо по преузимању је потпуна дезинфекција оба резервоара за воду, једног од 50 кубика и другог капацитета 200 кубика. Циљ дезинфекције је испирање цевовода и резервоара и добијање здравствено исправне воде. Ради се о хемијском третману, користи се хлор диоксид. То је двокомпонентни препарат  једног америчког произвођача. Има предности у односу на друге препарате јер људи могу да користе воду у току испирања. С обзиром да тај цевовод никад није чишћен ни испиран, апелујемо на кориснике да што више испуштају воду са чесама док траје дезинфекција. Што више воде протиче, то ће бити већи ефекат, додаје Александар Димитријевић, директор ЈКП „ВИК“.

 Дезинфекција и испирање цевовода у свим овим насељима је могло да се уради за дан, потврдили су у „Водоводу“, али би домаћинства тада остали без воде током целог процеса.

На питање да ли ће се и када радити дезинфекција пожаревачке водоводне мреже, директор каже да се то ради по потреби када се појаве проблеми, али по сегментима пошто је систем велики. Дезинфекција резервоара је у Пожаревцу рађена прошле године истим средством који се користи у сеоским водоводима. За разлику од тих водоизворишта, пожаревачка вода је тврда калцијумска и оно што из ње мора да се уклања су нитрати. 

                                                                                                  Д. Деурић