У част 285 година основног школства у Пожаревцу, Историјски архив је у Галерији савремене уметности, организовао изложбу под називом „Основно школство у Пожаревцу, 1815-1882“. Овај културни догађај део је мултимедијалног пројекта кога чини каталог изложбе, виртуелна изложба, као и сет архивских фотографија на разгледницама. Изложбу је отворила министарка без портфеља за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић.
Иницијаторка, главна и одговорна уредница мултимедијалног пројекта, директорка Историјског архива и архивска саветница др Јасмина Николић, истакла је дасу су школске прилике у Пожаревцу биле поуздан показатељ духовног стања у друштву, његове бриге за сопствену будућност, економских могућности општине и државе, оствареног цивилизацијског развоја. Последице скромних улагања у просвету и стална штедња, могле су бити рационално прихваћене као резултат ограничености економских моћи Кнежевине Србије, али сагледавање прилика у којима су радиле школе открива драматичне последице запуштености, која није могла бити компензована напретком у другим областима живота друштва и појединаца.
МИНИСТАРКА У ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРОФ. ДР СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ:
Основношколство прва инстанца у развоју Србије
Изложбу „Основно школство у Пожаревцу, 1815-1882“отворила је министарка без портфеља за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић речима:
-Модерне технологије никако не могу минимизирати значај нечега, што прихватамо као наше колективно биће, што припада нама, нашој култури, нашој прошлости, што је део наше традиције, богатство на које нико не може да се дрзне, јер живи и у нама. И није довољно само да живи у нама. Ми морамо имати овакве манифестације,које ће нас подсећати да је спој модерне технологије и традиције предност коју имају само понеки народи,понеки градови, само она руководства, која култури, образовању и писмености дају значајно место. Кроз историју није то баш увек било лако, ни једноставно. Људи из образовања и данас оцењују да би требало да у бољим условима деца уче, али оно што је чињеница је да 285 година постојања основне школе, а у нашем Уставу основношколство је загарантовано и данас, као обавезно, јесте само прва инстанца у развоју Србије. Већ до 2030. године, у Србији ћемо имати обавезно бесплатно предшколско и средњешколско образовање. Међутим, када је пре 285 година отпочела писменост за све дечаке у том периоду, који су имали вољу да уче, тада је направљен први корак, а дистанца од 7.000 миља отпочела је управо њиме – тим првим корако. Због тога су документације и фотографије, које имате прилике да погледате на изложби, факта, на која као народ, као грађани Србије, можемо бити поносни. Указала бих на још једну чињеницу. Није ово само прослава 285 година од писмености о оснивања основног школства у нас. Ово је и прослава још једног јубилеја, а који је везан за четрдесете године прошлог века, који је девојчицама, женској деци, дао право на школовање. По том елементу образовања, ми смо заиста припадали модерној Европи, оној у којој смо и данас,и у којој ћемо бити сутра, нагласила је Славица Ђукић Дејановић.
Први писани траг о постојању школе на територији Града Пожаревца потиче из 1733. године. Из расположиве грађе у школству Србије, може се закључити да је ова делатност напредовала у складу са напретком државе на другим пољима и да је неизбрисив печат дао Кнез Милош, као личност несумњивог ауторитета и чврстине, којој и најситније појединости нису биле непознате.
Чланица Градског већа задужена за културу, просвету и здравство Весна Пејић,подсетила је да су покретачи сваке државе писменост и образовање. Кнежевина Србија градећи своју државност на темељима српског, државног и културног наслеђа, имала је тежак задатак да од сиромашне, необразоване земље, начини европејизовану државу, успостави пре свега мир, потом правну, образовану, модерну, државну творевину.
Изложба је резултат вишемесечног истраживања и представља покушај осветљавања једног дела историје нашег града, који се односи на развој важног сегмента друштва и државе – на развој школства.
Ауторка изложбе Наташа Милошевић Дулић, архивалије чини драгоценим сведоцима наше прошлости. По њеним речима, отварање првих школа, израз је потребе народа да се поред тежње за ослобођењем, постави темељ културног и просветног преображаја српског народа, стварањем своје школоване интелигенције. Чињеница, која је историјски верификована, да је Пожаревац 1733. године, поред Београда и Гроцке имао школу, сврстава наш град међу прва места у ондашњој и данашњој Србији, који се могао похвалити таквим односима према почецима школовања младих генерација.
Програм су употпуниле чланице певачке групе „Носталгија – другарство плус“.
М. П.