Окончање стандардизације влашког језика представља догађај од историјске важности за Влахе. Тиме је Србија постала богатија за још један језик, а влашка заједница изборила право на потпуност сопственог идентитета.
О конкретном, дугорочном значају успешне стандардизације језика, разговарали смо са неколицином друштвено активних представника влашке заједнице:
Владимир Угриновић, председник Покрета Влаха Србије
– До скоро је то био „Влашки говор са елементима националне културе“, док је од сада влашки језик, а језик је крв сваког народа. Стандардизацијом је заокружен идентитет једног мирољубивог народа који поштује своје претке, своју породицу и своју Србију, а то је влашки народ.
– С обзиром на то да припадам млађој генерацији, за нас је ово историјски тренутак и има веће и дубље значење јер, како моја генерација, а тако и млађи нараштаји, почели су да губе ту нит и заборављају своје корене, своју културу, традицију па и сам језик. Можемо рећи да је ово за нас од пресудног значаја како би смо се вратили својим коренима, сачували их кроз језик од заборава и вратили се њима јер писана реч има снагу која се не може избрисати и променити.
Александра Томић, генерални секретар Покрета Влаха Србије
– Вековима успешно чувамо нашу традицију и културу од заборава, а наш језик се преносио са колена на колено. Сада, када је окончана стандардизација влашког језика, знамо са сигурношћу да нам предстоји светла будућност, да млађима остављамо на чување и неговање не само богату традицију и културу, већ и језик у писаној форми, а то је неизбрисив траг који ће учинити наш народ још јединственијим и лепшим.
Владан Јовановић, члан ГрО Покрета Влаха Србије
– Сматрам да је од великог значаја окончање стандардизације влашког језика, с обзиром на то да је језик у свакодневној употреби. За мене лично то значи мотив више да се посветим активном учењу језика у његовом писаном облику, а верујем да младима, поред овога, значи додатно и у смислу очувања своје традиције и доживљаја националног духа.
Иначе, у Покрету Влаха Србије наглашавају залагање за унапређење живота влашке националне заједнице у најширем смислу. Покрет је организатор трибина посвећених очувању влашког идентитета и активно учествује у успостављању ближих веза са Власима у дијаспори:
– Свако ко жели да ради и учествује у унапређењу влашке националне заједнице је добродошао. У том нашем залагању од великог значаја је изузетна сарадња са Националним саветом влашке националне мањине, предвођеним Новицом Јаношевићем, као и са надлежним Министарством за људска и мањинска права РС, истиче Угриновић, указујући на активности усмерене на јачање веза са дијаспором:
– У Бечу имамо скоро 78.000 српских држављана и више од половине њих, односно, скоро 40.000, су Власи. Зато смо организовали посету сународницима у Бечу, где верујемо да има основа да заживи и учење влашког језика, посебно сада када је окончана стандардизација и постоје уџбеници на влашком, као и бројна друга дела преведена на влашки језик. Наша матична држава Србија негује различитости и волели бисмо да се тим примером воде и друге земље, поручује Владимир Угриновић, председник Покрета Влаха Србије.
А. М.
Извор Недељник Реч народа