Културно уметничко друштво у селу Петка основано је 1956. године и уз повремене прекиде фунционише до данашњих дана. Занимљива историја преплиће се ангажовањем бројних ентузијаста као и чињеницом да су из Петке потекли бројни даровити играчи. Скромност, дисциплина и рад били су значајнији и од тога да село све до 1987. године није имало адекватан простор па су се прве кореографије, драмски прикази и остали сродни садржаји одвијали најпре у локалној кафани и просторијама незавршеног Дома културе. Званичним отварањем ове институције печки фолклор приказује се у најбољем светлу, играчи остају понос села док име варира од АКУД и КУД „Петка“ све до Културно уметничко друштво „Света Петка“ које добија 2006. године.
Не треба заборавити несебичну подршку људи попут Николе Топа и Живка Гошева као и КУД-а „Костолац“, али ни то да нова времена доносе нове обичаје, другачије навике и ангажовања. Последњи прекид трајао је до 2023. године када је својевремени активни члан и заљубљеник у фолкор Иван Јаковић поново покренуо рад.
-Била је то јака жеља да сачувамо традицију подстичући младе да се активирају и оставе трајан траг ван домова у које су их, слободно могу да кажем везали рачунари и мобилни телефони. У разговору са људима из села и сарадњом са одељењем костолачке основне школе „Јован Цвијић“ у Петки успео сам да окупим групу деце узраста од 7 до 11 година и уз подршку њихових родитеља започели смо од нуле. Тачније: од првог такта, вели овај човек који је и сам у музичке токове ушао као дечак.
Фолклор као породична традиција
Иван Јанковић је рoђeн 3. јула 1982 у Пoжaрeвцу а дeтињствo прoвeo у сeлу Пeткa гдe и дaнaс живи. Одрастао је у породици мajке Гoрдaне, која се уместо трговином за коју се школовала посветила дoмaћинству и оца Радише, рударског техничара чије га знање и интересовање временом доводе до звања пословође на површинским коповима Дрмно.
-И мајка и отац су се у младости бaвили фoлклoрoм. Majкa у свoм рoднoм сeлу Дрмнo дoк сe oтaц аматерски бавио певањем и биo прeдсeдник Културно уметничког друштва Пeткa. Тако сам и ја заволео фолклор и уз родитеље се посветио нeгoвaњу трaдициje, игри и музици, испричао нам је Иван.
ВРУЋЕ ОД НОШЊЕ – ВРУЋЕ ОД ТРЕМЕ
У свет фолклора Иван Јанковић је ушао са седам година. То је био период који се поклапао са његовим поласком у први разред основне школе. Овај вид ангажовања приписије родитељима који су своју љубав ка игри пренели на њега.
-У то време није било друштвених мрежа и моја генерација је имала ту срећу да се много више дружи и буде заједно кроз бројне активности. Како су моја мајка Гордана и отац Радиша својевремено били фолклорци а отац једно време и председник КУД-а у Петки, уз фудбал који сам волео и играо учланио сам се у фолклорну секцију. Није прошло много времена а ја сам са вршњацима наступио у препуној сали Дома културе у Петки. Сећам се се првог наступа: било ми је вруће што од ношње, што од игре. Највише од треме да не погрешим јер су ме из публике гледали не само мештани већ и мама и тата, сећа се Јанковић кога временом љубав ка фолклору привлачи све више.
-Трудио сам се да паралелно будем активан и добар на три поља: школа, фудбал и фолкор. Упорност и стицање искуства давали су ми снагу да истрајем у свим областима. Када је о фолклору реч трудио сам се и максимално напредовао. По завршеном школовању и запослењу настављам са редовним пробама, кореографије савладавао до савршенства док се и данас сећам Регионалне смотре фоклора 2009. године у Симићеву. Освојено треће место одвело нас је на Републичку смотру у Кличевцу, испричао нам је Иван који временом почиње да игра и у Културно уметничком друштву „Костолац“.
Подједнако заљубљен у фудбал и фолклор Иван Јанковић у слободно време вешто балансира између ових активности. На фудбалском терену сјајно асистира, али и сам даје голове. На фолкорној сцени са колегама измамљује подршку и аплаузе публике док додатну пажњу привлачи и као солиста. Наиме, нашем саговорнику један од нераздвојних другара од давно прохујалих времена до данас је хармоника.
-Прве озбиљне музичке деонице на хармоници савладао сам уз помоћ Горана Арсића Баје, који је и данас активни локални музичар. Након основа од Баје сам научио многе тајне хармонике а међу првим мелодијама које сам самостално изводио била су народна кола. Чињеница да се и данас у слободно време бавим музиком кола изводим са посебним задовољством, каже Иван.
Фудбал од дечачких дана
Велику страст у Ивановом животу чини фудбал коме се посветио веома рано:
-Кao и свaки дeчак и ja сaм од раног детињства jуриo зa лоптом дуж сокака родне Петке. Стечене основе и жеља за усавршавањем једноставно су ме одвеле до локалног фудбалског клуба „Дунав“ у коме сам крoз пиoнирски и oмлaдински пoгoн стигao дo сeниoрскoг сaстaвa. Нajчeшћe сaм игрao уз лeву линиjу најпре као лeвo крилo a потом као лeви спoљни игрaч. Након каријере у матичном клубу бранио сам боје фудбалских клубова „Напредак“ Батовац, „Обилић“ Живица, „БСК“ Брежане и „Слога“ Дрмно, казује Јанковић.
ПУТ ДО СОПСТВЕНЕ КОРЕОГРАФИЈЕ
Заинтригиран баштином игре и песме Јанковић повремено похађа семинаре који се приређују широм Србије.
-На овим скуповима видео сам и научио много тога што као играч нисам. Уостало, због тога се овакви семинари и приређују. Тако се из другог угла уз сјајне предаваче улази у саме основе фолклорног стваралаштва и теорију. Вођен тиме да су ми се увек допадали програми кога чине игре из околине Ужица, одлучио сам да знање стечено на семинарима преточим у сопствену кореографију. Тако је настала „Игра уз Ужица“ коју смо уврстили у наш репертоар.
Од поновног активног рада Културно уметничко друштво „Света Петка“ наступало је на бројним манифестацијама које су последње две године приређивали градови Пожаревац и Смедерево као и у самом селу Петка.
-Пробе одржавамо у Дому културе Петка два пута недељно и оне трају по сат времена. Надам се успешном представљању нашег села, града Пожаревца и Републике Србије на међународној сцени.
Како истиче наш саговорник очувaњe нaрoднe бaштинe и трaдициje били су му и остали нajвeћa љубaв.
– Кроз КУД „Света Петка“ усавршио сам своје умеће док сам у КУД-у „Кoстoлaц“ изгрaдиo сопствени игрaчки кaрaктeр. Неизоставно је поменути да ми је фолклор уз све поменуто донео и својеврсну круну: упознао сам своју животну сапутницу Дaниjeлу Joвaнoвић – Jaнкoвић. Бaви сe угoститeљствoм и вeликa ми je пoдршкa, са поносом наглашава Иван.
Његове и амбиције мештана Петке су да фолклор при Културно уметничком друштву „Света Петка“ остане, опстане и живи у недоглед пружајући неким новим клинцима све оно што је ова вештина пружила њему и његовим истомишљеницима.
-Фолклор је деценијама део мог живота, не само као хоби већ начин којим лично негујем традицију својих предака, културу и заједништво. Кроз игру, песму и дружење схватио сам значај историје и немерљивост богатства који се крију у сваком такту музике, покрету тела, делу ношње… Речју, ово је најпрактичнији и јединствен начин очувања духа нашег народа и његовог преношења будућим генерацијама, закључује Иван Јанковић.
/Фотографије из личне архиве уступио Иван Јанковић/
