Ана Милошевић  је матуранткиња друштвено-језичког смера. За изузетан успех добила је Диплому „Вук Караџић“, а за  учешће на републичком такмичењу „Књижевној  олимпијади“  Диплому за српски језик и књижевност. Има посебна интересовања за хемију, намерава да студира Технолошко-металуршки факултет и да постане хемијски инжењер. Воли да сазнаје о стварима који се тичу нових технологија, али и хемије. Занимају је научно-истраживачки радови. Најлакше учи предмете који су занимљиви и који захтевају логику и вежбу.  Током школовања  такви предмети за њу су били хемија и математика. У хемији јој се допада све, али тренутно јој је занимљива органска хемија. У математици јој се највише допада геометрија, а у српском језику граматика и књиженост, нарочито романтизам.

Себе описује као амбициозну, вредну и одговорну особу. «Дружељубива сам особа и волим да излазим, али такође и све своје обавезе испуњавам тачно и на време». Родитељи истичу да Ана «редовно учи, искључиво је интересује знање“. Наглашавају да је: одговорна, марљива, искрена, вредна, веома амбициозна и свестрана.

Воли да учи у пару и то представља на следећи начин:

   «Прија ми друштво особе која воли да помаже и зна да пренесе знање. Комуникација је лакша него са групом људи и распоред потребних информација се једноставније формира те се оне боље и брже памте».

Школа која би више одговарала ученицима, по Ани, би омогућила «да ученици сами бирају предмете који их интересују и које желе да уче. На тај начин би свако дете било задовољно јер се бави оним што воли. Организовала бих више радионица и корелација са другим предметима како би се градиво повезивало».

Активна је у ваннаставном раду.

„У првој години сам завршила обуку за вршњачку медијацију. Волонирала сам на „Сајаму образовања“ у нашој школи као и на манифестацији „Ноћ истраживача“.  У слободно време волим да се бавим имитацијом, да учим стране језике и пратим разне спортове. Поред тога десет година сам тренирала модерне плесове у Плесном клубу “Болеро“ у Пожаревцу где сам била део хип-хоп тима“.

Особа коју би волела да упозна је  Новак Ђоковић. „Он је особа коју пратим од малих ногу и један од примера да никада не треба одустати. Труд, вера и љубав према стварима које волиш су најважније и увек се исплате“.

У животу би волела да се бави хемијом, али и хуманитарним радом. Жели  да помаже људима као и  напуштеним животињама.

                          Живкица Ђорђевић, педагог    

Ана се истиче на пољима која се баве друштвеним наукама. Посебно се истиче у раду на часовима француског језика. Одликују је свестраност, радозналост,  систематичност, методичност, вредноћа. Има изграђен снажан осећај за дужност и поштовање обавеза. Јако је упорна у остваривању својих постављених   циљева. Добар је сарадник у тимском раду. Приметила сам да је омиљена у друштву због своје несебичности да свима помаже.

Весна  Стојковић, професорка француског језика


Ученици Ани Милошевић предавао сам од новембра 2016. године, препознајући сваким новим даном нашег заједничког рада богат унутрашњи свет, истанчан и проткан нитима разноврсних интересовања, а често прикривен бојажљивим погледом и разумљивим младалачким страхом од могуће погрешке. Озбиљним, темељним приступом настави српског језика и књижевности, свеобухватним сагледавањем књижевних текстова и проблемских ситуација, свакодневно је доказивала да су бојажљиви погледи само малени а тако неопходни пратиоци сваког ко науми да начини велике кораке својим поступцима и владањем. Сарадљива и чврсто укорењена у свом начину изражавања и прецизности понуђених одговора, вредна и ненаметљиво укључена у различите активности током часова, Ана је својом суптилношћу изнова представљала шкрињу драгоцених мисли и ставова, често урамљених обличјем писаних радова који су, подједнако ненаметљиво попут ње саме, доносили сажете представе o људима из свакодневног и света књижевних дела. Иако наоружана ризницом сазнања из области језика и књижевности, она своје будуће путеве слика бојама другачијих циљева, у чијем остварењу ће јој, у то сам уверен, несумњиво помоћи њена истрајност и  добродушност који се увек препознају где год да се човек нађе и чиме год жели да се бави, а то јој од срца желим.

Ненад Милошевић,

професор српског језика и књижевности

Share.

Comments are closed.

Skip to content