Илија Анђелковић је ученик природно–математичког смера Пожаревачке гимназије. За себе каже да је тврдоглав, радознао и амбициозан. На његове особине осврћу се и родитељи и додају да је племенит, правдољубив, брижан и хуман. Илија се током школовања у Пожаревачкој гимназији такмичио из биологије и на окружним такмичењима два пута добијао похвале. Његове најдраже науке су биологија и хемија, а прате их физика и математика. Каже да га је увек занимало зашто се нешто дешава и да ове науке пружају фундаменталност која се њему допада и коју воли да изучава. Велике љубави су му свемир и океан које проучава у слободно време. Науке које највише воли, истраживао је три године и као полазник ИС Петница, на семинару за биомедицину. Илијин рад у ИС Петница изродио је и научни рад објављен у Петничким свескама  и изложен у САНУ. Волонтер је Друштва за неуронауке у Србији.

Учесник је кошаркашких и фудбалских турнира у школи. Био је члан школске екипе на манифестацији МАПАТОН и Ноћ истраживача. Са драмском секцијом три године заредом такмичио се у Крагујевцу на државним такмичењима. Представе у којима је учествовао у 1. и 2. години гимназијског школовања, похваљење су од стране стручног жирија, а 2019. године освојио је другу награду за представу Међулушко благо на државном и прву награду на међународном такмичењу сценског стваралштва у Лебану. На литерарним конкурсима поводом обележавања школске славе Свети Сава награђиван је два пута, трећом и првом наградом. 

Професорка биологије Алeксандра Момчиловић:

 „Илија је талентован за природне науке, а нарочито за биологију. У оквиру ове дисциплине Илија је забележио изузетне резултате током школовања кроз такмичења и манифестације, а своје идеје је преточио у истраживачки рад у Петници. Илија је вредан, паметан, талентован, креативан и иновативан младић, који својим идејама и радом жели да допринесе развоју медицине, у чему се и огледа његова хуманост и доброта. Током наставе истакла се његова особина да врло лако и брзо усваја, повезује и анализира новонаучено градиво и да у одељењу често другарима објашњава градиво из биологије. Сјајан млади човек коме желим много успеха у даљем раду.“ 

Своје слободно време проводи са другарима, читајући књиге и гледајући серије. Најрадије чита научну и епску фантастику, трилере и историјске романе. Његов избор на интеренту су Youtube иTed, док од часописа воли Nature и Guardian.

Илијин отац Горан Анђелковић каже да је још у предшколском узрасту уживао док су му читали грчку митологију и приче о витезовима, а да се у основној школи определио за природне науке, а највише за биологију, под утицајем наставнице Влатке. На похвале реагује скромно, на изазове одговара спонтано, док неуспех лако оставља иза себе и иде напред. 

-У његовим истраживачким подухватима упућивали смо га на литературу, институције и особе које му могу помоћи. Верујемо у њега и видимо га као срећног научника. Илија ће остварити све што буде желео, а никада неће радити оно што не жели он сам, рекао је Горан Анђелковић.

Весна Милић, професор књижевности и српског језика:

„Када помислим на Илију, увек се осмехнем, јер је живи доказ да дивергентни људи постоје, да за њих не важе проста ограничења и класификације које одвајкада намеће друштво. Данас ће с вама причати пасионирано о Кишовој Еолској харфи, а већ сутра у мраку експериментисаће на фотокатализаторима, попут Луја Пастера док испитује оптичке особине винске киселине. И у њему се стекло оно што је Киш рекао за своју еолску харфу – „perfecto prima“ и „perfecto secunda“.

Понекад је зврк, понекад баш одрастао и озбиљан, али и тада му се очи смеше… У њима су идеје, знање, жеља да помогне свима на свету.“

Верује да би више практичне наставе у школи допринело да се лакше донесу одлуке о будућем позиву и избору каријере, као и да би учење о економији било корисно. У најближој будућности себе види као студента биохемије на Хемијском факултету у Београду. Планира да се бави науком и радом у лабораторији. Пожаревачка гимназија за њега је била подстицајна и увек ће му бити част и задовољство што је био саставни део њеног живота претходне четири године.

Марија Костић, школски педагог

Share.

Comments are closed.

Skip to content