Милена Пејић матуранткиња је друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије. Реч је ученици која је постигла изузетне успехе на државним такмичењима из српског језика и језичке културе. У првом разреду гимназије освојила је треће место, док је у другом разреду освојила прво место. Себе описује као особу која воли да учи, чита и бави се спортом. Посебно истиче своју велику породицу која је подржава и помаже јој да постигне своје циљеве.
Милена воли да учи граматику српског језика, али и граматику страних језика. Граматику воли зато што јој се допада када су ствари јасне, прецизне и постоје тачно одређена правила. Волела би да буде речита, шири свој вокабулар, како нашим, тако и страним речима и нада се да постане полиглота. Говори италијански и енглески језик.
Поред великог занимања за језике воли и психологију, јер је занима све о понашању људи, социологију, јер је занима друштво и њене компоненте, као и филозофију, у којој се расправља о темама које терају на размишљање и промишљање. Поред друштвених наука којима је наклољена, Милена воли и биологију, а највише области које проучавају људски организам (анатомија) и еколошко стање наше планете (екологија).
Миленина велика љубав је и спорт. Члан је женског Одбојкашког клуба „Млади радник“ и члан Удружења одбојкашких судија Браничевског и Подунавског округа. Слободно време проводи са пријатељима и породицом. Чини све како би постала најбоља верзија себе.
МИЛЕНА АНЂЕЛКОВИЋ И НЕНАД МИЛОШЕВИЋ, ПРОФЕСОРИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ:
„Милену сам упознала и пре њеног доласка у Пожаревачку гимназију и добро сам знала да је ишла на такмичења из језика и језичке културе. У првом сусрету са њом на такмичењима основних школа упознао сам дете које неће брзо одустати од намере да нашем језику подари дубље значење. Једна Милена дошла је код професорке Милене. Била је тако тиха и ненаметљива, као срна која у лавиринту проналази пут знања и осваја 3. место на Републичком такмичењу у тесној конкуренцији. У другој години постаје сигурнија, смелија, опуштенија и самоуверено осваја 1. место. У трећој години, када јој предајем, обоје схватамо да се у њеним немогућим питањима крију нове језичке могућности да једнога дана некада несигурна Милена постане сигурни налазач новог грумења језичког злата. У четвртој години јој поново предајем. Она бира да се у овим временима одважи за наставнички позив и да кроз лавиринте живота иде и мени и колеги познатим стазама. Али нама је изузетна част! Желимо Милени срећу у животу и наставку школовања и да једнога дана самоуверено и дигурног погледа објави граматику на свој начин. Ми ћемо радо бити њени први читаоци! Да се подсетимо свега онога што смо на путу са њом већ прошли!“
Када се ради о знаменитим личностима из прошлости волела би да упозна Вука Стефановића Караџића, а од савременика Душку Кликовац, професорку Филолошког факултета. Нада се да ће јој се та жеља испунити, јер ће уписати Филолошки факултет.
Милена је веома упорна, радознала, стрпљива, понекад неодлучна, али веома темељна, истичу њени родитељи. Још као мала испољавала је интерсовање за језик, уочавала грешке и исправљала нагласак својих вршњака. Воли да буде похваљена и прихвата похвале врло скромно. Неуспехе прихвата врло емотивно, али и храбро, јер не одустаје од својих циљева. Мотивишу је и почетни успех и почетни неуспех, као и потреба да се савлада нека препрека. Родитељи су јој врло посвећени. Окружили су је осим подршком и љубављу и литературом из области које је занимају. Верују у њен будући успех и остварење њених жеља и одлука.
Жеља јој је да постане професор српског језика и књижевности и одбојкашки судија. Пожаревачку гимназију ће памтити по најлепшим успоменама, јер се, како каже, у њој увек осећала лепо и поносно истицала да је њен ђак.