Немања Милановић је матурант Пожаревачке гимназије на природно – математичком смеру. За себе каже да је особа која има искуства на разним пољима науке: програмирања, математике, музике и графичког дизајна.
Примарне области интересовања тако и дели на три шире групе. У првој групи су техничке науке: математика, физика и програмирање. У другој групи је музика и то: теорија музике, свирање бас гитаре и клавијатуре, продукција. У трећој групи је графика и области 2Д и 3Д дизајн, моделирање и визуелни ефекти.
Математику, програмирање и физику воли јер му дају солидну и конкретну основу за даљи рад који је комплекснији и садржајнији. Немања најлакше учи сам, понекад уз музику и углавном у миру и тишини у касним ноћним сатима. Себи поставља циљеве кроз мање пројекте и на тај начин вежба оно што га интересује. Верује да би и своје вршњаке могао најлакше да научи да програмирају.
Током школовања у гимназији Немања се такмичио из физике и три године заредом је на окружном такмичењу заузимао прво место, а на државно се пласирао ове школске године, али услед пандемије и ванредног стања такмичење није одржано. Такмичио се и из информатике и рачунарства, односно програмирања и у трећој години је добио похвалу на државном такмичењу. Учествовао је на државним математичким такмичењима „Мислиша“ и „Кенгур без граница“, а пласирао се и на државно такмичење из математике након освојеног другог места на окружном такмичењу. Такмичење је требало да се одржи овог пролећа, али је и оно отказано услед новонастале ситуације у држави. Када би могао да мења систем школовања, ученицима био дао већу слободу за усмеравање ка одређеним областима. Увео би бирање предмета и модула како би могли лакше да се фокусирају на оно што је у центру њихових интересовања.
Професор физике, Зорица Алексић:
„Немањи предајем четири године физику и не могу да се отмем утиску стеченом на првом часу упознавања у првом разреду. Све са Немањом је први пут. Дугокоси дечак, наизглед незаинтересован за околину, седи у првој клупи и одудара од свих дечјих знатижељних и преплашених лица. Касније сам схватила да он мало даље и мало дубље посматра и види свет, испред осталих. Врло креативан млади човек, чије знање превазилази средњошколске програме и захтеве везане за физику. Рокер у души, научник у интелекту. Има ли већег блага ако ученике све време учим да је физика живот и песма? Његова лакоћа и креативност у приступу решавања проблемских задатака задивљује. Епидемија корона вируса спречила га је да на државном такмичењу из физике крунише своје знање. Немања, ти си за мене првак света, и то не само у физици!“
Немања је још у основној школи похађао Летњу научну школу у Петници, а као гимназијалац похађао је семинар рачунарства. У Петници је имао самосталне пројекте, од којих су проистекла и два научна рада. Један од њих је објављен у Петничким свескама, а други је у припреми за објављивање. Воли да пише, свира и генерално да ради све што укључује неку врсту стваралаштва. Сва његова интересовања своде се на стваралаштво које по њему живот чини посебним, било да су у питању уметнички садржаји или програми.
Одељенски старешина и професорка рачунарства и информатике Хелена Јовановић:
„Немања је свестран, одговоран и посвећен ученик. У току школовања је испољавао самосталност, радозналост и посебна интересовања за природне науке. Ваншколске активности су му пружиле могућност да развија себе и своје огромне потенцијале. Немањино интересовање за програмирање превазилази оквире и редовне и додатне наставе. Нарочита способност логичког размишљања и закључивања, велика мотивација, труд и самосталан рад, као и велика упорност и истрајност да постављен проблем реши до краја, довели су до тога да у овој области стално напредује. Његова сколоност ка природним наукама потврђена је и кроз такмичења из ових области и кроз школске пројекте у којима је учествовао. Било је задовољство сарађивати са Немањом. Сигурна сам да ће му његова радозналост, упорност и посвећеност обезбедити успех у годинама које су пред њим.“
Немањина мајка Катарина Хољевић свог сина сматра вредним, марљивим и одговорним. Његова интересовања приметила је кроз игру са њим још кад је имао само три године. Рекла нам је и да Немању изазови и успеси мотивишу, али и да неуспех прихвата као прилику за стицање нових знања. Сарадњу са наствничким колективом Пожаревчке гимназије описује као пријатно искуство.
Жеља му је да упише Електротехнички факултет у Београду, затим су му у плану мастер студије у Шведској коју је одувек желео да посети. Желео би да постане софтверски инжењер у аутомобилској индустирији, аудио индустрији или да се бави писањем програма за физичке симулације.
Марија Костић, школски педагог