Изложба Историјског архива Пожаревац у Галерији обојене светлсти

Плакат – „Визуелни скандал“, одјек стварности и гласник пропаганде 1941 – 1945, назив је изложбе која ће за посетиоце града Пожаревца, у Галерији обојене светлости Центра за културу бити отворена све до 21. новембра. Реч је о плакатима насталим у окупираној Србији који осликавају време рата, бомбардовања, разарања, идеолошку манипулацију и пропаганду, као и страхоту концентарционих логора, диктатуре и терора ратне стварности.

Организатор догађаја, који је приређен подоводом 80 година од победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату је пожаревачки Историјски архив.

Отварајући изложбу у Галерији обојене светлости, председник Скупштине града Пожаревца др Срећко Босић напоменуо је да су на овим плакатима уочене друштвене мреже из доба Другог светског рата, у време када нису постојали мобилни телефони.

– Плакати су били најдоступнији грађанима, обзиром да радио апарат нису сви имали у то време. Такође, филмске журнале могли су да погледају само они, који посећују биоскоп, а за време рата то је био мали број људи. Плакат је насупрот томе могао да се окачи испред цркве, продавнице, општинске управе, у сваком малом месту. Српски народ би на основу тога, онда могао да прочита шта је непријатељ поручио, рекао је др Босић.

Директорка ове установе др Јасмина Николић је напоменула да ова изложба доноси пред јавност значајну, али и сложену архивску грађу.

– Вредност плаката, као слике времена у коме настаје, аутентичног и веродостојног историјског извора и прворазредне визуелне атракције, у овом периоду добија своје пуно значење. Намера аутора изложбе била је да доследно примени хронолошки принцип представљања политичког и ратног плаката, као историјског извора, из архивске збирке, никако не одобравајући глорификацију времена злочина, замену улога злочинца и страдалника, окупатора и победника Другог светског рата, истакла је др Николић.

Пропагандом се, објаснила је научна сарадница и начелница у Војном архиву МОРС др Мирјана Мраовић, између осталог дириговало из државних прес центара, телеграфских агенција, Министарства пропаганде, ратних штабова, страначких централа, поштанских центара, или обавештајних служби.

– Радио станицама, новинама, филмовима, лецима, плакатима, затим брошурама, карикатурама, позоришним представама и пропагандом лице у лице армија активиста, супротстављене су идеје, нуђене чињенице. Уметност је у потпуности била стављена у службу пропаганде. Више није била уметност, већ средство грубе политичке пропаганде и манипулације. Уметнички симболи који би требало да покрећу најдубља осећања, служили су за изазивање политичких сензација и за политички примитивизам, рекла је поред осталог др Мраовић.

М. П.