Грађани до 13. марта могу поднети примедбе на план којим се предвиђа проширење рударских површина, отварање Површинског копа „Западни Костолац“ и потпуно пресељење села Дубравица, уз могућност делимичног пресељења Батовца. Јавна презентација заказана је за 25. фебруар, у Пожаревцу.
Нацрт Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена налази се на јавном увиду и обухвата територију од око 543,46 квадратних километара на подручју Града Пожаревца и општине Велико Градиште.
Плански хоризонт документа је 2035. година, док је експлоатација западног дела басена пројектована до 2059. године.
Документ који прати шест свезака студија и Стратешка процена утицаја на животну средину, дефинише даљи развој енергетског комплекса у Костолцу и кључне промене које ће директно утицати на локално становништво.
Отварање Западног Костолца и продужетак експлоатације
План предвиђа наставак развоја постојећег Површинског копа „Дрмно“ и фазно отварање новог Површинског копа „Западни Костолац“, који би требало да постане главни извор снабдевања угљем након исцрпљивања резерви на „Дрмну“, планираног око 2037. године.
У документацији се наводи да постојеће резерве нису довољне за дугорочни рад блокова Термоелектране „Костолац А“, блокова Б1, Б2 и Б3, те да је нови коп неопходан ради стабилности електроенергетског система и сигурног снабдевања угљем.
Удео рударских површина у укупној структури простора повећава се са 4,8 на 9,4 посто, док се површине под коповима, одлагалиштима и пратећом инфраструктуром, до 2035. године, увећавају за око 3.000 хектара.
План подразумева и оптимизацију експлоатације, као и изградњу и реконструкцију енергетске, саобраћајне и водопривредне инфраструктуре која је под утицајем рударских радова.
Јавни увид и расправа
Јавни увид у Нацрт плана и Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину траје од 12. фебруара до 13. марта текуће године.
Документација је доступна у просторијама Градске управе Пожаревац и Општинске управе Велико Градиште, као и на интернет страницама надлежних органа.
Јавна презентација плана одржаће се 25. фебруара 2026. године, у 11 сати, у згради Градске управе Пожаревац, док је јавна седница Комисије за јавни увид заказана за 25. март ове године.
Грађани до 13. марта могу да доставе примедбе и сугестије, а јавна презентација биће прилика да од обрађивача плана добију конкретна појашњења о утицају на њихове парцеле, објекте и имовину.
Просторни план Костолачког басена представља стратешки документ који ће у наредним деценијама обликовати енергетски, просторни и демографски развој овог дела Браничевског округа, балансирајући између енергетских потреба државе и интереса локалне заједнице.
Пресељење Дубравице и дела Батовца
Једна од најзначајнијих одредби односи се на потпуно пресељење села Дубравице, које се налази у зони будућег рударског захвата.
Реализација пресељења планирана је у периоду од 2031. до 2035. године, док су припремне активности предвиђене од 2025. до 2030. год.
Батовац није у целини обухваћен пресељењем, већ само део насеља под директним утицајем рударских радова, уз могућност да се домаћинства изјасне о пресељењу.
Поступак ће се спроводити кроз утврђивање јавног интереса и експропријацију у складу са прописима, а финансирање пресељења обезбеђује Електропривреда Србије.
План предвиђа прикупљање детаљних података о имовини, стамбеним објектима и пољопривредном земљишту путем анкета и упитника, са циљем да се обезбеде адекватни услови живота и економска одрживост домаћинстава након пресељења.
Динамика процеса зависиће од напредовања рударских радова и технолошких потреба енергетског система.
Мање пољопривредног земљишта, планирана рекултивација
Према билансу површина, до 2035. године пољопривредно земљиште биће смањено за 2.711,7 хектара у односу на почетно стање, док ће рударске и индустријске површине бити повећане.
Након завршетка експлоатације, део простора предвиђен је за рекултивацију и враћање у пољопривредну и шумску намену, као и за формирање вештачких језера у депресијама насталим копањем.
Утицај на животну средину
Стратешка процена утицаја на животну средину идентификује кумулативне ефекте на ваздух, воду и земљиште, укључујући емисије прашине, буку, саобраћај и рад термоелектране на истом простору.
Посебно се истиче да експлоатација угља и систем одводњавања копа значајно мењају режиме подземних вода на ширем подручју, а не само у зони радова. Површински копови функционишу уз континуирано испумпавање подземних вода, што дугорочно утиче на ниво и кретање подземних токова, укључујући околна пољопривредна земљишта и насеља.
План предвиђа мере заштите – формирање зелених заштитних појасева, орошавање ради смањења прашине, континуирани мониторинг квалитета ваздуха и вода, заштиту од буке, као и рекултивацију терена.
У извештају су анализирани подаци о емисијама и квалитету ваздуха и вода за 2023. и 2024. годину.
А. M.