Бактериозно изумирање и рак-ране коштичавих воћака је болест која је распростањена широм света и сматра се да њен узрочник (Pseudomonas syringae) представља једног од најштетнијих патогена воћака. Први пут је описан као патоген јоргована у Холандији. Данас је широко распрострањен у свету. У Србији је потврђен као патоген кајсије, крушке, јабуке, шљиве, вишње, трешње, брескве и малине.
Према досадашњим искуствима, Pseudomonas syringae у Србији највеће штете наноси кајсији проузрокујући сушење грана и читавих стабала, крушкама – на којима изазива палеж цвасти и некрозе грана и дебла и на неким сортама вишње на којима проузрокује некрозу плодова у веома високом проценту. Ова бактерија служи и као иницијатор за стварање кристала леда, односно мраза, доводећи до оштећења биљног ткива у условима ниских температура. У периоду од 2003 до 2005. године, услед екстремно ниских температура током зимских месеци, у западној Србији забележена је масовна појава сушења засада шљиве.
Бактерија се током периода мировања одржава у тзв. рак-ранама на оболелим гранама и пупољцима воћака на којима се често и не уочавају симптоми болести. С пролећа се развија на површини листова и цветова воћака. Епифитна популација бактерије је веома важан чинилац у настанку инфекције и при влажном и прохладном времену током цветања се остварује зараза цветова. Инфекција вишегодишњих грана се може остварити и преко рана насталих приликом резидбе или механичким путем (град и штетни инсекти). Показало се да највеће штете настају уколико се резидба обавља током октобра и децембра, а да су занемарљиве када се резидба обавља током марта и априла или током лета.
Сузбијање Pseudomonas syringae подразмева интегрални приступ који укључује примену агротехничких, помотехничких, механичких и хемијских мера заштите. Агротехничке мере подразумевају коришћење здравствено исправног садног материјала и резидбу воћака што касније током периода мировања или примењивати летњу резидбу. Приликом резидбе неопходно је извршити дезинфекцију алата. Хемијска заштита укључује примену препарата на бази бакра из бакарног оксихлорида у јесен, са циљем да се заштите озледе ткива и пукотине грана и гранчица.
Примена ових препарата се, поред јесењег третирања, препоручује и у рано пролеће. Ови третмани би значајно могли смањити бројност епифитне популације бактерија, која има важну улогу у епидемиологији бактерије.