Јелена Стојићевић је матуранткиња друштвено – језичког смера у Пожаревачкој гимназији. Током школовања истакла се изузетним школским успехом и учешћем на Републичким такмичењима на Књижевној олимпијади, на коме је у првој години освојила 3. републичку награду.
Од наставних предмета највише је интересује српски језик и књижевност. Воли да учи стране језике, а интересују је и историја и психологија. О предметима који је интересује даје следеће објашњење: „Сматрам да српски језик има велики значај за развој наше културе и опстанак нашег друштва. Занимају ме језици јер волим да радим на својој комуникацији у сваком смислу. Затим, битна ми је општа култура коју добијам из историје, а психологијом волим да се бавим јер ми помаже да боље разумем и себе и друге”.
“Говорили су нам да не треба никада да се много истичемо и да је најбоље бити у златној средини. Јелена Стојићевић то није послушала и, како причају моје колеге, истиче се у свим предметима у школи. Љубав према српском језику и књижевности понела је још из основне школе, али љубав према другим предметима развила се спонтано, пратећи њену свестраност.
Јелена је онај ђак који ће и када завлада тишина у учионици и безидејност имати одговор на питање. Иманентно њеном радозналом духу је и њено љубопитљиво понашање. Јелена има способност промишљања о стварима и дубокоумним питањима књижевности. Књижевност је, заправо, живот сам, сачињен од комплексних феномена и у младости је логично бити упитан пред њима. Са Јеленом сам проводила време и припремајући се за такмичења из књижевности и уочила тај њен виспрени дух и природу жељну сазнања. Одлазиле смо у Сремске Карловце на „Књижевну олимпијаду“ и враћале се са наградама. У првом разреду Јелена је била трећа у Републици. Трудила се, била темељна и систематична у проучавању ове материје која је свеобухватна.
Кроз разговоре о књижевности дотицале смо се свега, маштале, летеле, атерирале. Јелена је, на срећу, чврсто на својим ногама и иде кроз живот без великих илузија и заноса. Рекла ми је да ће уписати Факултет политичких наука и ја је једнога дана видим, можда, у дипломатији као младу особу наоружану знањем и вером у себе. Надам се да ће јој се сви животни планови остварити”.
Славица Jовановић, професорка српског језика и књижевности
У Пожаревачкој гимназији учествовала је као водич на изложби „Ана Франк – историја за садашњост“ и у пројекту презентовања „Multiple Intelligences“ Хауерда Гарднера где је дошло до повезивања психологије и енглеског језика. Учествовала је у школским манифестацијама: извођење божићних и новогодишњих песама током празника и обележавање „Ноћи вештица“.
Сфера њених интересовања је и ликовно стваралаштво. На изложби слика ученика Пожаревачке гимназије „Светлост Светосавља“ био је изложен Јеленин рад.
„Јелени предајем и разредни старешина сам од њеног другог разреда. Широк осмех, максимално уважавање професора и њених другара,спремност да увек пружи помоћ другима,особине су које сам одмах запазила код ње. Критична и самокритична, некада и на своју штету, Јелена је допринела да се у одељењу створи пријатна и радна атмосфера и да се настали проблеми и потешкоће у раду,како са професорима тако и са ученицима , врло ефикасно превазуиђу и реше. Ретко који ученик jeзичког смера има толику жељу и таленат да подједнако успешно усваја и примењују знања, како у друштвеним тако и у природним предметима.
Јако сам поносна на Јелену и било би ми драго да сам својим радом , бар малчице, допринела њеним успесима и свему што је постигла“.
Зорица Алексић, професорка физике, oдељењски старешина
Себе представља „као упорну, посвећену и амбициозну, такође као комуникативну особу која је увек спремна да помогне“. О свом начину учења наводи следеће: „Трудим се да радим у континуитету, а најефикасније учим када се припремам за неко такмичење или пројекат (презентацију), читајући и истражујући о одређеној, задатој теми. Трудим се да увек унапред испланирам своје време како не бих дошла у ситуацију да радим под притиском“.
Родитељи истичу: „Јелена је веома добро организована особа и зна шта треба да уради како би постигла своје циљеве. Посвећена је сваком задатку и увек се труди да пружи свој максимум“.
Планира да своје школовање настави у том смеру – политике и права.
Живкица Ђорђевић, педагог