2020-09-29T10:19:53+02:00 29. септембра, 2020. 10:19 |

Јесење „плаво“ прскање

Након завршене бербе, почиње припрема за наредну вегетацију. Радови у воћњаку почињу са одржавањем хигијене. То обухвата: сакупљање опалог лишћа, мумифицираних плодова из крошње и са земље испод воћке, уклањање старих, поломљених грана… Све ове биљне делове треба изнети из воћњака и спалити. Њиховим уништавањем смањује се популација патогена. Пожељно је да се металном четком или посебним стругачима, са дебла и рамених грана оструже кора. Заједно са старом кором скидају се маховина, лишајеви, као и гнезда гусеница које су на стаблу нашле зимско склониште. Јесење прскање воћака и винограда је обавезна мера заштите.

Које се све болести сузбијају „плавим“ прскањем?

-Коврџавост листа брескве, рогач шљиве, монилиоза шљиве, брескве, вишње, трешње, кајсије, пегавост листа, краставост плодова крушке, кестењаста пегавост малине, антракноза, краставост плодова кајсије, шупљикавост лишћа, пламењача воћа, екскориоза винове лозе.

Проузроковачи наведених болести презимљавају у крошњи воћака, скривени у пукотинама коре, пупољцима, рак-ранама, трулим органима и другим скривеним местима.

„Плаво“ прскање је неопходно обавити благовремено како би се инфекциони потенцијал у пролеће смањио на најмању меру. Најбоље време за третирање је када са стабала опадне око 50-60 одсто лишћа. Третирање треба обавити по лепом времену, без ветра, када је температура изнад 10°Ц. Стабла морају бити добро наквашена, док са њих не почне да капа, због чега се често каже „воћке је потребно окупати“. Уколико неки део остане неистретиран, на њему се може у пролеће појавити болест. С обзиром на то да средства за јесење прскање имају плавичасту боју, испрскани воћњак добија плавичасту нијансу по којој је овај третман и добио име „плаво“ прскање. Воћари могу лако уочити пропуст који су направили приликом прскања и поновити прскање прескочених места, истиче Драгана Урошевић, дипломирани инжењер заштите биља у ПССС Пожаревац.

Сва средства за „плаво“ прскање припадају групи бакарних једињења. То су бакарни оксихлорид, бакар-сулфат, бакар-хидроксид и бакар (II) oксид. 

Препарати су: Cuprozin 35 WP – у концентрацији од  0,35 одсто (35g у 10 литара воде);  Bakarni oksihlorid 50 – у концентрацији од  0,75 одсто (75g у 10 литара воде);  Nordox 75 WG – у концентрацији од 0,2 одсто (20g u 10 литара воде)…

       Приликом употребе било ког препорученог препарата, потребно је да се воћари строго придржавају упутства произвођача и да спроводе све неопходне мере опреза.