2019-12-19T18:03:13+01:00 19. децембра, 2019. 18:02 |

Још дувају ветрови хладни

Много је талентованих певача, који због појединих околности  нису оставили велики траг у народној музици. Најгоре од свега је оно што се догодило талентованом Мићи Панићу, који је у тренутку певачког успона и популарности због болести престао да пева!

Његов таленат је први приметио Миодраг Тодоровић Крњевац са којим је снимио прву плочу са песмама „Желео сам да ме волиш” и „Играјмо”. Та плоча није имала велики одјек код публике, али то није промакло талентованом композитору Новици Урошевићу, који му је понудио сарадњу. Многи љубитељи народне музике не знају да је прво велико певачко откриће једног од највећих хитмејкера народне музике Новице Урошевића био управо Мића Панић. Пре Зорице Брунцлик и чувеног хита „Не дај да нас раставе” Мићи Панићу је написао песме „Зашто си дошла?” и „Дуните ветрови хладни”. Били су то наговештаји великог успеха композитора Новице Урошевића, а самим тим и млађаног Миће Панића. Ова плоча продата је у сребрном тиражу и Мићин специфичан баршунасти глас се веома допао бројној публици. Било је то почетком 1974. године, да би наредне 1975. песмама „Помирење тражим” и „Ти пођи на исток, а ја ћу на југ”, које је снимио уз оркестар Тихомира Пауновића, потврдио почетну популарност.

Новица је Мићи Панићу написао песме за још три плоче са хитовима „Што одлазиш срећо?“, „Тамно је моје сунце” и „Руке су ми хладне”. Публика је заволела његове песме и када се очекивао још већи певачки успех и популарност, игром судбине због болести је морао да престане да пева. Тада је то изгледало привремено, а нажалост, испоставило се да је трајно! У његов повратак на естрадну сцену највише је веровао Новица Урошевић, који му је десетак година чувао песме и није желео да их показује другим певачима. Тек када је и он изгубио наду у наставак певачке каријере Миће Панића, те песме су отпевали Митар Мирић, Јашар Ахмедовски и Ангел Димов.

Пожаревачка Стар Сат продукција је 2000. године објавила компилацијски ЦД Миће Панића са дванаест музичких нумера, од тога осам највећих хитова, на којем су се као гости представили Гордан Ташић са „Душичиним“ и „Данијелиним“ колом, дует Вера Нешић и Александар Јоксимовић Шане са песмом „Нека пева цело село“ и Мићин синовац Војкан Панић са „Војкановим“ колом, на кога је Мића био веома поносан.

                                                                           НОВИ ПОЧЕТАК

 Мића није клонуо духом. Знао је да без музике не може и помирен са судбином да неће моћи више да пева, размишљао је о будућем позиву. Већ је имао визију музичког продуцента и  менаџера, јер би му тај рад омогућио шире поље деловања на музичкој сцени и естрадној делатности. Захваљујући  вишегодишњем  певачком  искуству и коректном односу према професији и бројним естрадним звездама са којима је својевремено наступао, одлучује се да оснује оркестар и открива младе певачке таленте, а самим тим помагне им да се лакше афирмишу.

Са врсним хармоникашима Горданом Ташићем и Момом Симићем формира екипу музичара и певача који ће дуго бити неприкосновени на свадбама и весељима у Стигу, са препознатљивим музичким програмом и квалитетним извођењем инструменталних и вокалних нумера. Овај оркестар, под будним оком и руководством Миће Панића убрзо заузима значајно место на српској естрадној позорници, и са њима радо наступају све естрадне звезде, дојучерашње Мићине колеге: Мирослав Илић, Шабан Шаулић, Вера Нешић, Маринко Роквић, Снежана Ђуришић, Раде Јоровић, Ана Бекута, Гоца Лазаревић, Вера Матовић, Јелена Броћић и многи други. После одређеног периода Мома Симић оснива свој оркестар, а Гордан Ташић наставља деловање у продукцији Миће Панића, све док му је здравствено стање дозвољавало.

Тата је био бољи

             Још увек се препричава да је својевремено на такмичењу певача аматера у Царевцу, млађаном Мићи Панићу највећа конкуренција био његов отац  Душан Панић. О томе нам прича Гордан Ташић, чувени хармоникаш који је најдуже сарађивао са Мићом Панићем.

            -Душан је био изванредан певач, уз то веома искусан јер је годинама певао на весељима са разним оркестрима. И било је некако логично да победи, не само свога сина Мићу, који још није био певачки сазрео, него и све друге певаче. Међутим, за разлику од других учесника који су честитали победнику, Мића то није учинио. Због тога су га после задиркивали, а највише отац Душан, чак и знатно касније, у време када је Мића снимао плоче и постао популаран  певач.  

                                                                ПРВА ЉУБАВ ЗАБОРАВА НЕМА

Наравно, остало је забележено на видео касетама, како је понекад, на инститирање пријатеља, Мића „пустио глас” за њих и за своју душу и срце му је тада заиграло, уз пуно емоција код публике.

Својевремено нам је Мића о томе говорио:

-Наговарали су ме често да у друштву отпевам песму или две и то није звучало лоше, али већ је било касно да се размишља о томе „шта би било да је било“, са сетом у срцу, дрхтавим гласом присећао се Мића.

 На  снимању Новогодишњег програма Регионалне Сат телевизије у емисији „Бистра водо, мој студен кладенче“ уз оркестар Новице Стојимировића, пре десетак година Мића Панић је  пристао да „проба“ да пева! После отпеване песме „Благо теби и мени девојко“ добио је такав аплауз од присутних да није могао да се уздржи и не заплаче од радости! Обећао је тада да ће снимити две нове песме али обећање није испунио због нарушеног здравља. Иако је морао да мирује, није дуго издржао да седи и наставио је да ради као менаџер са оркестром Гордана Ташића. Обилазио је многа места где год је чуо да неко лепо пева народне песме. Трудио се да те младе талентоване певаче ангажује  да се усавршавају уз врхунски окестар Гордана Ташића.

                                                                       ЦАРЕВЧЕВ ПРВИ КОМШИЈА

 Мића је рођен 1950. г одине  у Царевцу, недалеко од куће славног Властимира Павловића Царевца. Имао је срећу да љубав према музици развија уз оца Душана, који је изванредно лепо певао и великана народне музике, првог комшију из села Властимира Павловића Царевца, који је био узор генерацијама стваралаца и извођача народне музике. Један је од првих иницијатора да се великом Цару постави спомен обележје у центру села Царевац. Од почетка се прикључио иницијативи за организацију манифестације „Царевчеви дани”,која се већ двадесет пет година успешно организује у Великом Градишту.

 Дуго се успешно борио са подмуклом болешћу, све до 2012. године, када је исцрпљен  рекао: „Е, сад је доста”, окренуо се изаспао. Међутим, током дуготрајне борбе са болешћу, више пута су измишљали вест да је умро! Није Мића Панић једини кога су трач мајстори пре времена сахрањивали. Ипак, највећу непријатност доживео је у јуну 1987. године, када је о томе „Сабор” објавио Мићину исповест:

 „После једне контроле и давања крви, задржан сам на испитивању на ВМА у Београду, јер са крвном сликом нешто није било у реду. Одмах сам се јавио породици и исто вече отац је дошао код мене на ВМА. Изашли смо у град на вечеру и кад се ујутро вратио у родно село Царевац, пред кућом је угледао колону аутомобила. Из дворишта се разлегао лелек жена. Гласине која су кренуле те ноћи, преносиле су се немогућом брзином. Исте ноћи и у инстранству се чуло да сам умро. Просто невероватно! Људи су са свих страна долазили, доносили венце, дошли да се опросте, међу њима и бројне колеге. Тешко ми је да причам о том ужасу. Телеграми саучешћа су још сведоци ове гнусне измишљотине.  Још има људи који не знају да сам жив, па често чујем шапат иза леђа: Па он је жив.”

Не зна се ко измишља приче о наводним болестима и мистериозним смртним случајевима популарних, али списак оних који су осетили ужас оваквих измишљотина је подугачак.

Иако су највећи хитови Миће Панића снимљени још седамдесетих година прошлог века, овог певача топлог гласа публика није заборавила. Поред тога што су их преснимавали многи певачи, његове песме се певају на разним весељима и радио станицама. Његови синови Зоран и Горан нису кренули очевим стопама, али могу бити поносни са оним што је њихов отац постигао. Мића је посебно био поносан на синовца Војкана Панића који се афирмисао као хармоникаш у оркестру Гордана Ташића и на  младе таленте којима је пружио прилику и помогао им да пронађу свој пут и место на естради.

Бора Васић