Процес стандардизације језика је дуг и подразумева озбиљно ангажовање бројних стручњака. Такав подухват траје и деценијама, међутим, Власи у Србији успели су да га окончају далеко брже и тиме показали у којој мери је влашка заједница јединствена по питању очувања идентитета и интегритета, посебно с обзиром на то да је годинама и деценијама уназад било различитих тенденција које су настојале да доведу у питање аутохтоност Влаха као народа. Уставом и законима гарантована мањинска права била су само слова на папиру.
– Сада, када је стандардизација језика завршена, имамо услове да радимо у пуном капацитету. Будући Савет ће акте писати на влашком и српском језику, моћи ћемо да инплементирамо влашки језик у образовни систем, информисање и службену употребу. То је процес који ће трајати, али је неповратан и Власи ће опстати као народ у својој матичној држави Србији, поручује председник Националног савета влашке националне мањине Новица Јаношевић.
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРАВА
Национални савет Влаха се 2010. године суочио са низом проблема и, како наводи Јаношевић, није могао ни у једној области да оствари загарантована права:
– Службени језик Влаха је до 2010. године био румунски. Влашка култура се намерно мешала са румунском, информисање је вршено на румунском језику, који Власи не разумеју, а влашки језик није ни постојао у систему управе и образовања. Да је остала таква ситуација, верујем да Власи, влашка култура и језик данас не би постојали.
– На основу Устава Републике Србије и позитивних законских аката, националним мањинама су поверена права да сама уређују свој живот у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма. Националне мањине овај вид самоуправе врше преко својих највиших представничких тела, националних савета. На жалост многи грађани, па и политичари, не разумеју делатности националних савета. Наше је опредељење да о томе говоримо својим радом.
– Променом већине у Националном савету Влаха 2010. године, створили су се услови да се сачува изворни влашки идентитет, констатује Јаношевић.
ВОЂЕНИ ЈЕДИНСТВЕНИМ ЦИЉЕМ
Власи су препознатљиви по богатој култури, обичајима, начину живота, као и очуваном језику који се преносио више од 2.000 година у усменој форми. Зато је одлучено да се приступи стандардизацији језика.
– Предстојао је тежак и мукотрпан рад. Неки народи су десетинама година радили на стандардизацији свог језика, а ми смо много брже, каже Јаношевић и додаје:
– Пре четири године, када сам изабран за председника Савета, поставио сам циљ да завршимо нормирање језика у мандату. Многи су се подсмевали, нију веровали, квазиексперти су нас понижавали, али ми смо имали јасан план и циљ, који смо успели да остваримо.
– Издали смо нове уџбенике за децу, граматику влашког језика, речник, више од 70 издања на влашком језику и поставили норме влашког језика. Од 162 детета, колико их је било 2016. године, данас изборни предмет „Влашки језик са елементима националне културе“ учи више од 1.600 ђака. Сада имамо и акредитован програм стручног усавршавања просветних радника за предавање влашког језика.
– Остаће у историји записано да је сазив Националног савета влашке националне мањине, у периоду од 2018. до 2022. године, стандардизовао влашки језик и сачувао влашки идентитет. Све то уз велику захвалност свима који су радили од 2010. до 2022. године, Kабинету председника Републике, Министарству за људска и мањинска права, Министарству образовања, Министарству културе и многим локалним самоуправама као и великом броју, просветних радника, ентузијаста, историчара, лингвиста.
– У недостатку средстава, подршке и разумевања, јер је једина помоћ била од Републике Србије, оно што нас је водило и дало снагу је велика љубав према нашој култури и нашем народу, закључује Јаношевић.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ ЈЕЗИК
Мăј ун фактуор карје њи аратă фијалу дй трај нума алу Влахи
Стандардизацйја љимби је процјес лунг шй трйабује сй сă ангажује мулц струћњаш́. Дй аја трйабује мулц ањ, дзаш́имје дй ањ, нума Влахи йн Сйрбије аста лукру а гаћит мулт мăј јут шй а аратат кйт йс Влахи ймпреонац кйнд је вуорба дй пазйту лу алор идентитјет шй интегритјет, мăј ку сама кйт је мултă вријамје йнурмă факутă йнтрабарја дар йс Влахи о лумње. Прă Устав јиастă гарантујалă кй етницитјетурљи ау алор прауă., шй аја а фуост нумă слуавиљи прă арћије.
– Акума, кйнд је стандардизацйја гата, пућем сй лукрăм тарје. Савјету акума пуаће сй скрије актурљи шй прă љимба Сйрбаскă шй прă љимба влахилор, јиастă пућиарје сй фије љимба влахилор йн йнвацамйнту, кйнд сй дау информăцијурљи шй сй њи аскултăм ку ја йн службă. Дй аста процјес трйабује вријамје, нума ну сă пуаће йнторш́а шй Влахи о сй ајбе алор идентитјет йн алор дйржао, Сйрбије, спуње преседњику лу Савјету влахилор Новица Јаношевић.
ИМПЛЕМЕНТАЦЙЈА ЛУ ПРАУĂ
Савјету влахилор дйн 2010.ан а авут мултă греотаће, шй, кум дзйш́е Јаношевић, ну а путут сй добйнђаскă алуј праувă њиш́ йтро парће дй лукру:
– Љимба йн службă ља фост пйн ла 2010. ан љимба алу Румуњ. Култура влахилор а мистакато ку алу Румуњ, йнформăцијурљи са дат јар прă љимба алу Румуњ, прă карје Влахи ну йнцаљег, дар љимба влахилор ну а фуост йн систјем. Сй фи уђит аша, кријед кй Влахи, алор културă шй љимба астйдз ну ар фи.
– Прă Уставу лу Република Сйрбија шй актурј, етницитјетурљи ау прауă сй огођаскă алор трај йн културă, йн йнвацамйнт,кйнд сй дау информăцијурљи шй кйнд сй аскултă ку љимба шй скрисуарја йн службă. Етницитјетурљи аста лукрă прйстă алор савјетурј. Нума, мултă лумње, шй политићарј ну йнцаљег аста дјелатност лу савјетурј. Аностру лукру ворбјашће туот.
-Кйнд је йнскимбатă мулцймја йн Савјету влахилор йн 2010. ан са факут пућиарје дй пазйт идентитјету влахилор кум је јиал дй ла батрйњацă , спуње Јаношевић.
ПУРТАЦ ТУОЦ КУ УН ЦИЉ
Влахи сă кунуоск прă богацйје йн културă, фијалу дй трај, ка шй прă љимбă карје мај мулт дй 2000 дй ањ је трекутă дй ла брйње ла брйње ку вуорба. Прйнту аја ји рашйт сй сă апуш́е ку стандардизацйја лу љимбă.
-Ња ашћептат ун гријау лукру шй марје кин. Њискар љумње вро дзаш́имје дй ањ а лукрат ла стандардизацйја лу алуор љимбă, дар нуој мулт мај јут, спуње Јаношевић шй доспуње:
-Патру ањ йнтйњ, кйнд ам фуост аљес дй пресједњик лу Савјет, ам пус ун циљ сă гаћим ку рйндујиту лу љимбă йн аăста мандат. Мулц са рйс, ну а кредзут, вруњи паркје стручњиаш́ ња баж́окурит, ама нуој ам авут йнцăљес план, шй циљ, карје ам путут сй гăћим.
-Ам штăмпујит нуој кăрц дй копиј, граматика лу љимба влахилор, вуорбарј, мај мулт дă 70 дй кăрц прă љимба влахилор шй ам рйндујит нуормиљи лу љимба влахилор. Дйн 162 дй копиј, кйт а фуост йн ал 2016.ан, астăдз предмјету дй аљес „Љимба влахилор ку елементуриљи дй културă“ йнвацă мај мулт дйкйт 1.600 дй школарј. Акума авијем шй акредитујит програм дй йнвацамйнту лу наставњиш́ карје о сă йнвијацă копији љимба влахилор.
– О сй уђаскă йн истуорије скрис кă аăстă Савјет влахилор, дйн 2018. ан пйнă ла 2022. ан, а стандардизујит љимба влахилор шй а пазйт идентитјету влахилор. Туот аја ку мулт лабдат лу туоц карје а лукрат дйн 2010. ан пйнă ла 2022. ан, Кабинјету лу пресједњику лу Републикă, Министарства дй правуриљи лу лумње шй етницитјетурј, Министарства дй йнвацамйнт, Министарства дй културă шй мулће аутономиј пра локал шй марје нумер дй наставњиш́, ентузијастурј, историчарј, лингвистурј.
-Фйрдă бањ кйт а трăбујит, ажутамйнт шй йнцаљеж́иарје, кă туот аж́утамйнту ња фуост дй ла Република Сйрбија, аја ш́е ња пуртат шй ња дат пућиарје је марје драг дй ануастрă културă шй ануастрă лумње, а йнкејат вуорба Јаношевић.
Извор: Недељне новине Браничевског округа “Реч народа”