Неговање фолкорне традиције спада у једну од основних активности Николе Томића из Батуше. Овај млади човек у свет фолклора ушао је као дечак, а овај корак у његовом животу дуг је преко две деценије. Данас је активан као уметнички руководилац и кореограф у културно-уметничким друштвима Бубушинца, Пругова, Лозовика и школици фолклора „Бамби“ Пожаревац а као координатор за Браничевски и Поморавски округ члан је Управног одбора Савеза фолклорних ансамбала Србије. Управља породичном фирмом која производи домаћу тестенине док му је основна професионална обавеза директор Центра за културу општине Мало Црниће где након радног времена води опшински фолклорни ансамбл. Овај свестрани човек рођен 1991. године, по струци је дипломирани економиста и живи у дванаесточланој породици у родном месту. Ожењен је Катарином која му је подарила синове Луку (5) и Косту (3).
– Једна смо од малобројнијих породица у којој функционише пет генерација пошто мој прадеда Миодраг Томић ужива своју 97. годину. Детињство сам провео са оцем Југославом, мајком Тањом и братом Немањом а одрастање ћу памтити по догодовштинама са вршњацима из села и основне школе „Моша Пијаде“ у Малом Црнићу, каже Никола који је завршио и одсек хармонике у Нижој музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу.
Иако је интересовање усмеравао ка фудбалу, као ученик другог разреда учи фолклор у Културно-уметничком друштву „Властимир Живковић“ у Батуши а предност у овој области дају му хармоника и народна музика који га у то доба привлаче. Основну школу завршава са Вуковом дипломом истичићи се у математици и физици а по Економско-трговинској школи у Пожаревцу завршио је Факултет за пословне студије, па се чинило да ће економија бити примат у његовом животу. Ипак…
– Како сам био активан у КУД-у на молбу уметничког руководиоца кога смо звали Жиле Брка 2006. као четрнаестогодишњак први пут сам водио пробу дечијег ансамбла. Играјући у првом ансамблу све више се занимам за аматеризам а како друштво 2009. године остаје без руководиоца покренуо сам дечији а убрзо преузео први ансамбл где сам стао испред полукруга својих другара и вршњака. Тада је почело…сећа се Никола који постаје уметнички руководилац, а као осамнаестогошњак коме је дато поверење да буде на челу кулурно-уметничког друштва има велику жељу да успе.
Уз испите на факултету, учи и прикупља знање из области фолклорна, похађа семинаре и слуша савете старијих и успешнијих колега:
– Издвајам Јовицу Станисављевића из Петровца на Млави и Николу Топа из Костолца. Био сам свестан да не знам много, те сам свако ново сазнање претакао у рад са ансамблом и пратио резултате, мерио свој и напредак ансамбла. Уз руковођење КУД-а у Батуши 2013. сам именован за уметничког руководиоца у друштвима „Бубушинац“ и „Стишки бисери“ Мајиловац што ми даје ветар у леђа и наводи да више учим и радим, а ансамбли доживљавају напредак, прича Никола коме познанство са професором хармонике Драганом Николићем, својевремено шефом оркестра КУД-а „Костолац“ доноси ново пријатељство и сјајног сарадника на пољу фолклора.
Томић 2018. године у Малом Црнићу иницира идеју о оснивању општинског фолклорног ансамбла, те овај пројекат уз подршку руководства Општине и Центра за културу заживљава док ансамбл постаје својеврсни амабасадор културе стишке равнице. Наш саговорник упоредо бива ангажован као кореограф и уметнички руководилац КУД-а „Ресава“ Пругово и „Радица Ранковић“ Лозовик а труд бива овенчан бројним признањима.
– Оно чиме се посебно поносим су пројекти истраживања нематеријалног културног наслеђа Стига (2019) и Пожаревачке Мораве (2020) у Центру за културу општине Мало Црниће и Културно-спортском центру „Костолац“. Реч је о једином виду истраживања у намери очувања нематеријалног културног наслеђа овог краја. Ипак, иницијатива не би била успешно реализована без стручног руководиоца Маје Радивојевић из Лучице, етномузиколога Српске академије науке и уметности. Заједничим залагањем и ауторским печатом остварили смо писане трагови у виду две књиге о народним обичајима, музици, игри и народној ношњи околине Пожаревца која обухвата Стиг и Пожаревачку Мораву, вели наш саговорник који на семинарима као предавач презентује игре и народну ношњу краја у коме живи.
Још један у низу резулата овог човека је ауторство преко 15 кореографија игара и песама из околине Ниша, Лесковца, Срема, Београда, Влашких крајева, косовског Поморавља, Крајишта, Црне траве, Пчиње, Шумадије чиме је фолклорна публика добила много тога новог.
– Фолклор прате честа путовања, турнеје и фестивали у иностранству тако да сам до данас равно 33 пута одлазио у иностанство и са својим ансамблима боравио у 37 градова и 12 земаља Европе. Нешто чиме се такође поносим је што сам омогућио да свих ових година преко 2000 младих фолклораца буду моји сапутници, објашњава Томић.
Предано бављење фоклором који су у почетку били љубав, хоби и вид дружења, временом је излазило из аматерских оквира и учинило да фолклор постане Николина професија и више од тога…
– Као признање за труд који сам улагао је указано поверење да будем именован за директора Центра за културу у општини у којој живим и радим. Обавеза директора једне овако значајне установе Малог Црнића проширила је моје бављење културом и на свет позоришта, јер сам по први пут био продуцент позоришне представе и организатор позоришних фестивала. Но, то није све, јер култура има много лица, а то су за мене– нови изазови, каже Никола Томић и закључује:
– Фолклор је сјајна активност која може да анимира младе људе и много тога лепо донесе њиховим годинама. Мени је фолкор донео радост, знање, повратак традицији и пре свега константан рад са децом и омладином. Такође, стекао сам многа пријатељства широм Србије која ће трајати заувек. Ипак, највећи животни успех је породица која стоји уз мене баш као и ја уз њу.
Влада Винкић