Кад засвира Новица Добрњац

Хармоникаш и композитор Новица Вукашиновић Добрњац је ових дана требало да обележи 35 година професионалног уметничког рада. Осим интезивне активности и успеха постигнутих представљајући наше фолклорно благо и своје мајсторство на хармоници три и по деценије, желео је да са својим пријатељима и сарадницима овај вредан јубилеј обележи концертом и дружењем, али због новонастале ситуације са пандемијом корона вируса све се мора одложити. Овај познати хармоникаш је током богате естрадне активности са својим оркестром на концертима и весељима пратио скоро све најпопуларније певаче народне музике, али је компоновао и снимио на стотине лепих народних кола, која су објављена на девет носача звука, као и неколико компилацијских издања, која ће остати трајно уписана у историју инструменталног извођења.

       За то време је компоновао велики број песама које су снимили популарни певачи народне музике, као што су Зоран Јовановић, Гордана Стојићевић, Зоран Поповић, Драган Пантић  Смедеревац, Драган Тодоровић, Споменка Вукашиновић и други.

        Наступајући на бројним весељима и концертима постао је препознатљив по страственом и атрактивном музицирању на хармоници које никога не оставља равнодушним. Уз то снимио је безброј музичких емисија на великом броју локалних, регионалних и националних ТВ станица. Може да се похвали да је само на РТВ „Пинк“ учествовао у преко 500 забавно музичких емисија „ББ Шоу” Бориса Бизетића и пратио певаче уживо у веома гледаном серијалу музичких емисија „А, што неби могло?”.

         Певачи су радо наступали са оркестром Новице Вукашиновића Добрњца, а крајем прошле године Халид Муслимовић му је указао поверење, када је уз његов оркестар одржао величанствени солистички концерт у Хали „Пионир” у Београду.

НА СТАЗИ УСПЕХА

      Новица Вукашиновић се родио 13. јуна 1956. године, у Добрњу код Петровца на Млави, родном селу војводе Петра Добрњца.

      -Поносим се што сам баш тамо рођен. Одрастао сам у школском дворишту и рано се упознао са јуначким делима славног мештанина. Мајка Вера и отац Драгиша су обожавали народну музику. Отац Драгиша је свирао хармонику и лепо певао, па је и мене покушавао да заинтересује за овај инструмент који је најбоље ишао уз весеље и друштво које сам увек волео. Иако о свирању ништа нисам знао, није ми требало много да све што чујем могу и да одсвирам. Приметивши мој слух и таленат отац Драгиша је одлучио је да ме пошаље на даље усавршавање код Витомира Животића, једног од најбољих хармоникаша и учитеља тога доба, присећа се Новица Добрњац својих музичких почетака.  

       Љубав према овом инструменту је била толико очигледна да је велики мајстор Витомир Животић младом Добрњцу прорекао успешну каријеру, јер је много вежбао и брзо капирао музичке финесе. После успешног школовања усавршавање је наставио свирајући са оркестром Радета Богића Жумајца, све до осамостаљења почетком осамдесетих, када је основао свој ансамбл.

        Некако у исто време, 1981. године, оженио се са Споменком која је радила као новинар и водитељ бројних музичких емисија на локалним телевизијама, али је уз то изванредно и певала народне песме и убрзо се прикључила оркестру Новице Добрњца. Убрзо су као Споменка и Новица постали један од популарнијих брачних парова на естради. Две године касније родио им се син Срђан, а 1986. године Слађан. Те године „Дискос” је Новици објавио деби ЛП плочу са десет народних кола. Ово музичко издање је лепо примљено код публике, а тада су носачи звука са народним колима имали добру продају, а самим тим и извођачима је расла популарност. По једно коло је посветио синовима Срђану и Слађану, као и супрузи Споменки, која је као солиста већ стекла завидну популарност.

        Са оркестром Новице Добрњца су наступали све сама позната имена народне музике као што су Гордана Лазаревић, Миланче Радосављевић, Вера Матовић, Халид Муслимовић, Јана, Зоран Поповић, Гордана Стојићевић и многи други. Осим лепих народних кола највише песама је компоновао својој супрузи Споменки и популарним певачима: Гордани Стојићевић „Насмеши се љубави”,  Зорану Јовановићу „Добро вече тајно” .

МОГЛИ СУ ВИШЕ

        Године 1991. у продаји се нашла нова плоча Новице Вукашиновића Добрњца са десет народних кола. Већ следеће године објавио је трећи албум са веома  квалитетним и слушаним народним колима као што су „Зумбул коло”, „Друмска лепотица”, „Љубавна прича” и „Коло за добар дан”. 

                Године 1998. је своју бројну публику обрадовао са новим музичким издањем које је објавио сарајевски Дискотон са музичким нумерама које се памте „Пожаревачко коло”, „Србијански опанак”, „Влашка шубара” и веома успешна обрада народне песме „Млад чобане”.

         Остварени реноме и естрадни успеси били су права препорука Новици Вукашиновићу Добрњцу за потписивање уговора са  Продукцијом грамофонских плоча РТС, која му је 2006. године као круну каријере објавила ЦД са новим народним колима, која су наишла на веома леп пријем код љубитеља народне музике и која су захваљујући квалитетним музичким нумерама и адекватној реклами постала прави бисери инструменталног стваралаштва. Ово музичко издање остварило је рекордан тираж, а Новица је посебно поносан на „Коло Војводе Добрњца”, „Дукат коло”, „Домаћинско” и коло које је посветио деди „Добричино коло”. На жалост, ово је последње његово музичко издање, јер, убрзо после тога, издавачка делатност доживљава суноврат, најпопуларнији певачи бележе све мање тираже, па дискографске куће нису хтеле да улазе у ризик са хармоникашима. 

ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ