2021-07-18T11:00:00+02:00 18. јула, 2021. 11:00 |

Како против сиромаштва: Корона као додатна невоља

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, која није запослена, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према дефиницији је  сиромашна особа.

Поред статистичких података постоји и субјективни осећај сиромаштва. Субјективни осећај сиромаштва према анкетама које повремено спроводе невладине организације, има две трећине становника Србије. Толико их је у скорашњем истраживању на питање о могућностима да „саставе крај с крајем“ одговорило са „тешко“ и „веома тешко“.

Незапосленост, општа несигурност у погледу губитка посла, страх за егзистенцију и слабо плаћен рад, доводе људе у ситуацију да се категоришу као сиромашни.

Живот са короном током  2020. и 2021. године оставио је  додатно оптерећујући траг на већ постојећу свест о сиромаштву и несигурности задржавања посла и зараде. Посебно су биле погођене привредне гране попут туризма, културних делатности, угоститељства, породичне мануфактуре и све оно што се зове „мала привреда“. Људи су остајали без посла, зараде су падале на минималац, породице су једва преживљавале. Потрошња се сводила на основне и испод основних животних потреба. Економским последицама кризе коју је произвео вирус уништавајући здравље стотинама милиона људи широм планете, статистика ће се тек бавити, тако да је сада немогуће реално утврдити које су социјалне категорије највише претрпеле.

Држава је неким мерама покушала да ублажи кризу, али су очигледно оне биле недовољне. Помоћ је пружана малим и средњим предузећима преко исплате минималних зарада и путем  новчане помоћи грађанима у два наврата.

Град Пожаревац је једнократно, док је трајало ванредно стање, у априлу 2020. године из буџета обезбедио средства за прехрамбено-хигијенске пакете за социјално угрожене и незапослене.

ЗАРАДЕ 

Према статистичким подацима, у марту ове године просечна зарада у Србији била је 65.289 динара. 

Што се тиче зарада у браничевском округу и даље предњаче запослени у Градској општини Костолац чија је просечна плата у марту износила 77.216 динара. Просек у овој Градској општини подижу зараде запослених у „Електропривреди Србије“, односно Огранку „ТЕ-КО Костолац“. У браничевском округу они једино имају зараду која је виша од републичког просека. 

Град Пожаревац је по просечно исплаћеној плати за март мало испод републичког просека. Просечно, зарада у марту у Пожаревцу је била 64.725 динара.

Најнижа зарада тог месеца је била у општини Велико Градиште – 48.924 динара. Ова општина на обали Дунава и Сребрног језера економски зависи од туризма и као и већина других у браничевском округу, од пољопривредне производње.

Просечне зараде у осталих седам општина су такође ниже од републичког просека: Жагубица 51.914, Жабари 50.567, Кучево 50.388, Голубац 48.911, Мало Црниће и Петровац на Млави испод 50.000 динара.

Међутим, медијална зарада која реалније показује стање, у марту је износила 49.328 динара, што значи да чак половина грађана Србије има знатно мање од просечне зараде, од 65.289 динара. 

Статистика с друге стране каже да су и просечне зараде недовољне за пристојан живот. Економски стручњаци као и удружења потрошача кажу да се „потрошачке корпе“ нереално мере и садрже неквалитену храну и производе. Чак и такве, не остављају много простора за друге животне потребе попут одеће и обуће, образовања и културе, одмора.

Највећи издатак грађанима Србије је храна, на њу се месечно троши у просеку око 40.000 динара. Највећа разлика у односу на место становања види се по потрошњи хлеба који је у Србији и даље показатељ социјалног статуса. У једном београдском домаћинству где се, иначе, зарађује више од републичког просека, годишње се поједе 150 килограма, док на истоку, коме припада браничевски округ и на југу земље, оде просечно 230 килограма „насушног“ хлеба.

Потрошачка корпа представља, по мишљењу економиста, минимум минимума, односно границу преживљавања. На том нивоу, кажу, нема квалитетне исхране нити социјалног и културни-образовног живота. Такав начин живота у Србији, сматра се, није изузетак него правило пошто 350.000 радника зарађује минималац.

Сиромаштво је начин живота

Људима у Србији сиромаштво је постало свакодневни начин живота који прихватају не питајући шта даље, заслужују ли боље и како то да остваре, сматра Пожаревљанка Теодора Трајић, апсолвенткиња Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду и додаје: 

Сиромаштво се нажалост, овде примило. Тако да су се људи навикли на оскудицу и почели да мењају поглед на то шта је заправо сиромаштво. Стигли смо до тога да је то оно стање кад у кући не постоји буквално ни парче хлеба. Исхрана јесте једна од основних животних потреба али где су ту одећа, књиге за школу, пристојно опремљен животни простор, новац који се даје на образовање деце… Те ствари су данас луксуз, док  је са друге стране нормално да се унервозимо када одемо у продавницу и бројимо сваки динар, да ,,штекамо’’ паре за ситнице, да не излазимо нигде јер је све скупо, да гледамо у којој је продавници хлеб јефтинији.

НЕЗАПОСЛЕНОСТ И МЕРЕ АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА

Према подацима које је објавила Национална служба за ​запошљавање, на подручју браничевског округа у мају је било ​7.046 незапослених лица, што је за 221 више у односу на претходни месец. Од укупног броја, највише их је у Пожаревцу 3.389, што је за 188 ​више него у априлу. Најмање незапослених је било у Жагубици, 243 или 29 ​више него у претходном месецу.

Као и годинама уназад, највише незапослених су жене. Од укупно 7.046 лица, жена је знатно више од половине, 4.026.

Браничевски ​округ има око 260.000 становника и осим Града Пожаревца административно обухвата још седам ​општина, Велико Градиште, Кучево, Жагубицу, Жабаре, Петровац на Млави, ​Мало Црниће и Голубац.​

Поред тога што су у свим овим општинама зараде испод републичког просека и не обезбеђују прихватљив животни стандард, сиромаштву доприноси и велики број незапослених.

Град Пожаревац је урадио нацрт Закључка о усвајању Локалног акционог плана запошљавања. Јавна расправа о Нацрту одржана је у периоду од 16. до 23. јуна. Општи циљ Локалног акционог плана запошљавања је пораст укупне запослености у Пожаревцу постигнут усклађеним активностима релевантних партнера приоритетно усмерених на запошљавање теже запошљивих лица.

Посебни циљеви су подстицање запошљавања и социјалног укључивања теже запошљивих лица и посебно осетљивих категорија незапослених и развој људских ресурса.

Овим нацртом предвиђене су мере активне политике запошљавања и то програм јавних радова, програм стручне праксе, субвенције за запошљавање незапослених лица из категорија теже запошљивих и субвенције за запошљавање-подршка самозапошљавању.

У Нацрту се предлаже да се средствима у износу од 7 милиона динара финансира спровођење програма јавних радова којим се планира упошљавање 37 лица из свих категорија теже запошљивих у трајању од четири месеца. Такође се предлаже да се средствима у износу од 3 милиона динара финансира спровођење активне политике запошљавања програмом стручне праксе. Овим средствима планира се упошљавање укупно 10 лица.

 Д. Деурић