Сви га знају као Мићу Шуцу, а он је уствари Мирослав Шуца Стефановић Мића. Разговор „за новине“ смо водили у његовој кући у Трњану. Прво је на његово инсистирање Драгана Живковић, геронто домаћица из програма Црвеног крста Пожаревац „Помоћ у кући“ морала да скува кафу, јер са кафом се дочекују гости и уз кафу се прича.
Примећујем да је на полици пуно лекова. Мића одмахује главом, не пије све, неке само по потреби:
-Ујутру пијем осам таблета, увече три. Ове друге кад морам за желудац.
Мирослав Стефановић, Мића Шуца из Трњана је инвалид, једна нога му је одстрањена испод колена. Да би се кретао користи инвалидска колица:
-Откуд то, не знам ни ја, каже. Једноставно, наступила гангрена и …Овде сам у болници оперисан, наш доктор Тадић, свака му част, такви доктори се тешко рађају.
Није човек који се предаје, вазда је расположен, али:
-Најтеже ми је што сам сам, лакше је кад имаш друштво, кад са неким можеш да се свађаш, заједно смејеш, радујеш ил жалиш.
Некада их је било више у кући али се ћерка удала, отишла, син се оженио и он за женом… Има четворо унучади и једно праунуче.
Подршка људима трећег доба
Геронто домаћице су оспособљене да пружају помоћ ванинституционалне заштите старих особа. Идеја услуге помоћ у кући је да се старијим грађанима омогући да остану дуже у природном окружењу и да им се помогне у свакодневном функционисању. Повременим посетама и уз обављање одређених услуга они могу самостално да функционишу, али им је добродошла подршка друге особе. Услуге које геронто домаћице пружају су помоћ у одржавању личне хигијене, у одржавању хигијене простора, у припремању лаких оброка и у набавци, одлазак на пијацу, у продавницу, плаћање рачуна и слично. Суштина свих услуга јесте да се старој особи што дуже помогне да остане функционална.
Услуга „Помоћ у кући“ обезбеђује се особама трећег доба у циљу задовољавања свакодневних основних животних потреба. Сврха помоћи у кући је подршка корисницима у очувању и унапређењу квалитета живота. Ова услуга се обезбеђује кориснику по упуту надлежног Центра за социјални рад. Црвени крст Пожаревац је једина лиценцирана установа за пружање оваквих услуга на територији Браничевског округа.
СВАКО ЈУТРО У ПРОДАВНИЦУ
По селу се креће у својим колицима. Свако јутро оде у продавницу, купи шта му треба. Сналази се како уме и зато му Гоца, његова геронто домаћица често каже: „Tи си, бре, виталан човек“, што он гласно потврђује:
-Јесам, ја се никако не предајем.
Мића је без ноге остао пре шест година. Живи од инвалидске пензије од 16.000 динара и надокнаде за туђу помоћ и негу. За остало се сналази, а стално има планове. Мора да их има да би себи обезбедио макар минималан комфор. Некад је радио сам по 20 хектара земље, а сад, за кирију, човеку из Набрђа изнајмљује земљу, да је оре и бере:
-Тај из Набрђа треба да ми донесе паре да сазидам нови димњак. Овај не може више да вуче, запушио се, не вреди ништа, очисти се и за 10 дана поново пуши, зато је зид црн. Плочице треба да радим, али чекам паре. Доћи ће ми мајстор, другар из села што сам га учио да вози, да их полепи.
Тако решава проблеме, а некад је много и свашта радио:
-Прво сам био васач код зидара, па сам постао зидар, па тракториста, а онда сам бушио дубинске бунаре по 25 метара. Када је била криза ишао сам у Италију да возим камион, таксирао сам пет, шест година за Беч комбијем, овде сам пет шест година возио камион са приколицом за приватника…Радио сам пољопривреду, 20 хектара сам самцит. Где је у кући петоро, нису толико радили… А знао сам по цео дан да седим у продавници… Кажу за мене „ено, онај Шуца опет пијанчи“, а када ујесен стигну њиве за брање и пшеница за вршидбу, виде да нисам пландовао. Било је дана када сам одједном прскао по три хектара… Док сам радио на Храстовачи, у оном великом ПИК-у, био сам најбољи радник.
Земља пензионера
Србија има преко 1,7 милиона пензионера. Најнижу пензију прима више од сто хиљада или 6,2 одсто свих пензионера у Србији.
Најниже пензије у Србији и даље су у општинама Мало Црниће и Жабари. Међу градовима са најнижим пензијама је и Пожаревац, тик са Лесковцем, Прокупљем, Шапцем, Алексинцом. Просечан износ на пензионом чеку у Пожаревцу је нешто већи од 25.000 динара.
Међу старијим лицима распрострањено је сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње, лошији су у поређењу са осталом популацијом. Ризик од сиромаштва и социјалне искључености у Србији износи 35,7 одсто за особе старије од 65 година. Док животни век и квалитет живота старијих расте у развијеним земљама, у Србији свака десета стара особа живи испод границе сиромаштва. Више од 11.000 особа старијих од 65 година прима социјалну помоћ, а 6,2 одсто старих особа у Србији има минималну пензију. Највећи изазов за старије особе у Србији, када су у питању њихова људска права су дискриминација, сиромаштво, насиље и недостатак специфичних мера и услуга.
ГЕРОНТО ДОМАЋИЦЕ
Помоћ геронто домаћице Мирослав Стефановић користи пет година. Не може да се сети како је то почело. Драгана Живковић каже да је ишло преко сеоске месне заједнице и да је вероватно тако сазнао за ову врсту социјалне услуге. Иначе, задовољан је због помоћи коју добија:
„Да вам кажем нешто, оне не могу да ми направе ногу и кућу, не могу да ми купе нов ауто. Дођу ту, очисте, орибају, пребришу, једанпут једно, други пут друго, то не могу сам. Зими ми донесу и по 4 или 5 колица дрва.
За садашњу геронто домаћицу Гордану Ристић каже „добра је“. Добре су биле и претходне Ирена Павловић и Драгана Живковић:
-Цвеће ми уторком и петком залива Гоца. Осталим данима изнесе ми воду да заливам ја, смеје се Мића и показује на неколико саксија.
Гордана Гоца Ристић је из Трњана, тако да по распореду обилази Мићу из истог села као и још једну жену и одлази у једно домаћинство у Братинцу:
-Гледамо да радимо што рационалније, потврђује Драгана Живковић.
Програм „Помоћ у кући“ организације Црвеног крста у Пожаревцу има 15 геронто домаћица на стотинак корисника у Пожаревцу, Костолцу, Трњану, Забели, Дубравицi, Братинцу и још неким местима. Једна геронто домаћица обилази седам корисника. За сваког има по два сата, два пута недељно.
Д. Деурић
