Готово милион пензионера у Србији месечно прима мање од 30.000 динара. У горем полажају од њих су старији од 65 година који немају никаква примања. Доста њих до пензија нису дошли углавном зато што деведесетих година прошлог и почетком овог века нису редовно добијали плату нити им је уплаћивано пензионо осигурање.
Љиљана Зупанац и Драгана Живковић, помоћ у старијем добу
Многи су добар део радног века радили на црно и тако се сналазили да преживе. Транзиција је највише осиромашила оне који су још могли да зарађују, дакле старије од 55 година. Многи су остали без посла јер су им пропале фабрике и стала је индустрија, а и ефекти приватизације су били лоши. Зато су данас многи из ових генерација у стању социјалне потребе.
Према подацима из 2006. године, на самој ивици сиромаштва је било скоро 80.000 запослених чија су предузећа била под блокадом, али и 100.000 радника којима газде нису уплаћивале доприносе. Око 320.000 старијих грађана нису испунили услове за пензионисање и готово 700.000 незапослених није имало право на накнаде са бироа.
Пензионери у Браничевском округу
У Браничевском округу према подацима Републичког фонда за пензионо осигурање закључно са 31.12. 2020. године има 39.751 пензионера из свих категорија осигураника – запослених, самосталних и пољопривредних делатности. Просечан износ пензије у округу је на крају 2020. године био 22.310 динара. Највиши износ пензије је у Пожаревцу, 28.170 динара, а најнижи у претежно пољопривредној општини Жабари 14.000 динара.
ИНИЦИЈАТИВА
Баш због овога, 2006. године је покренута иницијатива која је ове године обновљена да се уведе социјална или „гарантована“ пензија.
Да би се помогло људима који су без своје кривице старост дочекали без прихода или са минималном пензијом и смањило сиромаштво, државна помоћ је неопходна.
Актуелизација социјалне пензије донела је питања везана за то ко и како треба да је прима. Ослањајући се на искуства држава које је већ дуже или краће време примењују, сматра се да би ова врста државне помоћи могла да обухвати старије од 65 година чија су примања минимална и којима је помоћ најпотребнија. То значи, да је могу добити и мушкарци и жене који се налазе на рубу сиромаштва, односнио не примају пензију зарађену радом и немају никаква примања ни имовину. То би био, по заговорницима идеје и из владиног и цивилног сектора, специфичан систем социјалног давања. Не би била пензија у класичном смислу речи, јер не представља издвајање током радног века, већ би се финансирала из буџета.
Шта је социјална пензија?
Социјална пензија је пензија која се не заснива на уплати доприноса већ се финансира из буџета, из општих пореских прихода. Она представља чист трансфер, а не штедњу или осигурање. У највећем броју случајева давања намењена обезбеђењу минималног дохотка у старости имају карактер социјалних пензија. Међутим, постоје одређена давања која по дефиницији нису социјалне пензије, а имају за циљ обезбеђење минималног дохотка у старости. То су давања у оквиру програма заснованих на уплати доприноса, као што је на пример минимална пензија. Сасвим прецизно, минимална пензија је инструмент превенције и смањења сиромаштва старих само за онај део старих који је био осигуран. Дакле, минимална пензија спречава и смањује сиромаштво бивших радника, а не комплетног становништва.
Будући да је тренд да се редистрибутивни механизми, који су некад постојали и унутар система пензијског осигурања, укидају и да све више јача веза између уплаћених доприноса и висине пензијске накнаде, јасно је да ће за остварење превенције и смањење сиромаштва бити потребно да се све више инвервенише инструментима изван пензијског осигурања.
НИШТА ИЛИ НЕШТО ?
Трњане – пољопривредна пензија недовољна за живот
Друго питање које је неопходно разрешити пре него што се уведе гарантована пензија је да ли држава има пара за њу. Неки од макроекономских стручњака сматрају да би Србија одмах могла да издваја новац за давања оваквог типа, јер би буџет то могао да издржи и да је Србија спремна за такав корак.
Да би се решио овај проблем, такође, мора да дође до усаглашавања износа социјалне пензије и како би се исплаћивала. Према неким предлозима, социјална пензија би требало да буде око 12.000 динара, односно стотинак евра. Такву суму кроз гарантовану пензију исплаћује суседна Северна Македонија, али, синдикати и удружења пензионера упозоравају да оваква помоћ не би имала смисла ако буде испод 150 евра. Наводи се да ако је стотинак евра једино примање старијих, у поређењу са минималном потрошачком корпом која је у марту ове године износила 38.446 динара, скоро да није могуће створити елементарне услове за живот.
Уколико социјалне пензије буду уведене донекле ће се ублажити егзистенцијално питање старијих и то би био покушај решавања вишедеценијских проблема лоше привредне и радне регулације, тешког проналажења посла и потребе да се егзистенција обезбеди на алтернативне начине.
Социјална пензија би унеколико решавала и питање родне равноправности јер првенствено жене који су у суштина цео радни век биле ангажоване као домаћице, у старости остају без прихода и далеко су најугроженија категорија.
Увођење гарантоване пензије помогло би многим старијим грађанима који тренутно примају пензију мању од 30.000 или немају никаква примања. Готово милион пензионера у Србији месечно прима мање од 30.000 динара. У горем полажају од њих су само старији од 65 година који немају никаква примања.
Према проценама рачуна се да има око 200.000 људи који су старији од 65 година који нису радили, или су радили а није им уплаћиван допринос и немају право да буду пензионери. Држава је та која мора да реши ту бригу најстаријих грађана.
Социјалне пензије су развијен систем давања и солидарности већ одавно у свету. Око стотину држава већ дуго за старије грађане издваја новац из буџета. Између осталих, у Немачкој, Холандији, Аустрији, поменутој Северној Македонији и у низу других развијених и мање развијених земаља.
