Искром осећаја да је живот саткан од планираних и непредвиђених тренутака, оних изненадних, громовитих, понекад неразумљивих, који људска бића избаце из равнотеже, враћају у исту и поново, попут неимара, граде пут до неког новог дана у коме лежи изазов, препознати и наслутити тајну трена и складу са њом живети, Данијела Миланова, одлучно даје новој збирци поезије назив „Картица или кеш“.
Сасвим уобичајено питање данашњице, које открива прошлост и размишља о будућности. Перо и мисли Данијеле Миланове разиграно читаоцима поклањају нешто ново, на оригиналан начин, поучно и забавно. Њени стихови поручују читаоцима да не забораве ко су и историју тла са кога потичу. Истовремено треба уживати у животу, али не програмирано, већ спонтано, онако како срце трепери. Нити које повезују њене родољубиве, посветне, љубавне, породичне, сатиричне и рефлексивне стихове у једну целину видљиви на њеном лицу. Њено лице је попут магичног огледала у коме се види онај омамљујући искрени осмех среће, упечатљив је и осмех иза кога крије бол и тугу. То што можда не виде на њеном лицу, осете у њеним стиховима, који пружају читаоцу топлину, искреност, добронамерност. Уочава се и доза сатиричности у појединим песмама и то углавном према себи. За то треба храбрости. А Данијела Миланова је храбра и увек сигурна у себе.
-У њеној поезији приметна је позитивна енергија и препознавање вредности тамо где је други нису видели. Такође она има храброст да отвори теме, које су табуизиране и тумачи их своје перспективе. То је још једна особена карактеристика, коју примећујем код песникиње Данијеле Миланове. Стварајући, Данијела Миланова спаја и обједињује животна, стваралачка и трагалачка искуства. Она је поетична, језгровита, дубокосмислена, а уз све то и искрена, записала је у рецензији, Зорка Стојановић.
-Песма је исповест којим се плаћа рачун, кешом или картицом, све једно је да ли је грилована, отрежњујућа, опијена или укрчкана…добро упакована сатиричним искрицама за све паре. Важно је да се не заборави оно питање: „Колк`о дођем?“, а питати се мора. Тада постајеш поносна обала о коју ударају немилосно живота таласи. Мораш опстати и бити Она, не влајна, већ љубав коју она даје, црвенокоса што пали ватре, али и дете нежне душе….“ пише о новој књизи Данијеле Миланове, Славица Пејовић песникиња из Пожаревца и председница Клуба љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца. Издавач књиге је Клуб љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца.
З. Стојановић