2019-06-02T09:32:04+02:00 2. јуна, 2019. 09:32 |

КАТА СТОЈАНОВИЋ: Живот проплетен виолинским жицама

Целовечерњи концерт у Галерији Српске академије наука и уметности приређен недавно у Београду, био је повод за сусрет и разговор са нашом суграђанком, виолинисткињом Катом Стојановић. Наступ је привукао велику пажњу јавности док је младу Пожаревљанку на клавиру пратио Uki Ovaskainen пореклом из Финске.

Разговор са Катом почињемо њеним раним сећањима на родни град, имајући у виду да је тренутно на стручном усавршавању у Цириху, на Универзитету уметности у класи професора Александра Ситковетског, и да су њени боравци у Пожаревцу, због ових обавеза мало ређи.

У детињству време сам најчешће проводила играјући се са другом децом, мало у Улици Кнеза Лазара, а мало у  Кнез Милошевом венцу у којима сам одрастала. Сећам се да сам током целе игре осећала неки адреналин и узбуђење, што сам касније упоредила са сличним осећајима док свирам  виолину, а поготово на јавним наступима, прича нам Ката Стојановић.

У Основну школу „Доситеј Обрадовић“ пошла је као шестогодишњакиња, док су је родитељи истовремено уписали и у Музичку школу „Стеван Мокрањац“.

 Мама је професор у музичкој школи, па ме је често као малу водила на концерте. Једном приликом била сам одушевљена наступом неке девојчице која је изводила композиције на виолини, што сам и сама пожелела. Ипак је то била моја жеља, мада морам да признам да ме је разочарало то што сам схватила да виолина мора да се вежба стално и то ми је тешко пало у првом тренутку. Било ми је заморно и досадно и хтела сам да се уместо тога играм. Временом су ми професори виолине Славиша Илић, а потом Зоран Вељковић помогли да то схватим као неку врсту игре коју треба да ‘“освојим“, па је вежбање прешло у навику и постало саставни део мог сваког дана.

                                   ОДУШЕВЉЕЊЕ СИЦИЛИЈОМ                               

При окончању основне школе Кати је било јасно чиме ће се бавити. Своје образовање наставља у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, а четири године касније на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Маје Јокановић.

Током студија ишла сам на бројна такмичења и освојила небројено награда и признања, али ми је најдраже такмичење “Gianluca Campochiaro“ у Катанији, на Сицилији, где сам освојила прву награду и захваљујући њој наступала у прелепом театру Massimo Bellini. То је незаборавно искуство за мене – град на мору, италијанска храна, улице које врве од људи који певају, уличних свирача на сваком углу. Нешто што треба да се доживи!

Ката Стојановић је тренутно на стручном усавршавању у Цириху, на Универзитету уметности у класи професора Александра Ситковетског.

Наступам често и као виолинисткиња и као виолисткиња, посто већ годину дана свирам и виолу. Морам се похвалити да сам члан оркестра Baltic Sea Philharmonic у оквиру кога сам повремено концертмајстор. Као члан оркестра често путујем, и са колегама сам била на турнеји по Естонији, Финској Русији, чим обавимо овај интервју, чека ме авион за још један наступ, а већ крајем јуна одржаћемо концерт у чувеној сали Берлинске филхармоније, што ме посебно радује, а концерт очекујем са великим нестрпљењем.

 Целокупна динамика Катиног дана зависи од обавеза које је очекују. Углавном, већи део дана проводи Факултету, на пробама и у вежби…

– Веома сам везана за родитеље, породицу, пријатеље и момка. Самим тим, трудим се да што чешће дођем кући, прошетам по граду, будем са породицом и родбином и то ме увелико оплемењује и даје подстрек и елан за даљи уметнички  рад .

Ускоро је очекују бројни наступи. Уз концерте са оркестром „Baltic Sea Philharmonic“, ту су и солистички концерти. Следи њенпрви солистички концерт на Коларцу, где ћу 28. августа наступити уз пратњу оркестра „Београдски симфоничари“. Целовечерњи наступ чини Моцартов концерт за виолину и оркестар број 3.

Влада Винкић

Фото: Ђорђе Петковић