Учионица пуна ученика… гласова… смеха… папира….маказа… хамера у свим бојама… Неки би рекли да је креативни хаос владао тог дана… Напољу је било неко заостало лето које је мирисало из сваког угла…а ми смо узбуђено чекали госте… Они не причају наш језик и зато смо желели да их поздравимо на њиховом језику… нашем… енглеском…Свет је једно дивно Двориште, где једни друге упознајемо…и… препознајемо… дочекујемо са радошћу… Смислили смо да на једном великом хамеру буду исписани поздрави на свим језицима које смо одабрали… Лепо смо се договорили… и све је ишло по плану док ја нисам на пар минута испустила ситуацију из вида и отишла по још фломастера… Када сам се вратила, мрак ми је пао на очи…На средини папира, великим словима писало је ДОБРОДОШЛИ… касно је било за исправак…. времена није било да се све ради поново… јер су нас минути делили од дочека. Мој ученик Н. се вадио да је у енглеском то једна реч… Ух… Остало нам је да се надамо да гости не познају правопис… Мада, овај пут на срећу, ни наш језик им није био познат… Избројала сам до десет и кренула, поново, да појашњавам…
ДОБРО ДОШЛИ…или… ДОБРОДОШЛИ… хммм…
(Пссст… може и једно и друго… али… постоји… правило…)
Поздрав добро дошао пише се увек одвојено, дакле, као две речи: Добро дошли! Добро дошли, ђаци прваци! Добро дошли у наш град. Драги Јоване, добро дошао!
Поздравна синтагма може бити и проширена: Добро сте нам дошли.
Придев добродошао (добродошла, добродошли…) пише се као једна реч: Ти си добродошао гост. Оно дете је увек добродошло. Промене су добродошле.
То је, највероватније, поред англосаксонског утицаја на језик ( као што рече мој ученик Н. ), разлог због кога се и поздрав врло често пише као једна реч.
Међутим, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –добро дошли (као у варијанти поздрава добар дан , лаку ноћ…)
Зато…
Добро дошли у читање наших текстова јер ви сте добродошли читаоци.
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности