Киша је упорно бојила ове дане… А одавно се зна да крај маја и почетак јуна не иду уз тмурне облаке и реке које се сливају са неба и прете да потопе свет… Ове године је све изокренуто… Једино што је исто јесу састанци неких бивших ђака и растанци неких нових клинаца… Посматрам их како одбројавају последње заједничке тренутке… Весели и разиграни крећу ка будућности, верујући да ће сваки сан да остваре. Некако ми је драго због тог полета који имају. Тако у нови живот и треба да се крене, храбро, насмејано, одлучно и са понеком мрвицом сете у џепу, као амајлија против свега лошег… и нешто што ће да нас врати тамо где треба, ако залутамо… Присетих се неких година када сам ја била на њиховом месту… Као да је јуче било… Ми, средњошколци, отишли смо да се никада не растанемо… и… тако је и данас… Пажњу ми привуче порука написана на парчету папира која је стајала на столу у зборници… Писало је: „ Поштовани, скуп оделења осмих разреда биће…“ Нисам могла да не приметим грешку…
… хммм… одељење… или… оделење… питање је сад…
Пише се одељење.
Реч одељење припада глаголским именицама које се завршавају на -љење. Код глаголских именица које су изведене од глагола са самогласником и у основи презента обавезно је јотовање, што се у овом примеру и десило. Одељење је настало од глагола оделити. Дакле, прво је настао трпни глаголски придев, у коме се десила гласовна промена јотовање (л је прешло у љ), а затим од трпног придева и глаголска именица одељење.
…Слике се ређају у мислима, као они шарени стаклићи калеидоскопа… Учили су ме како да памтим и стварам успомене… Кроз мисао лете слике одељења које се смеје… и бежи са часа… Осећам стрепњу одељења пред одговарање и писмени задатак… Заједничко помагање одељења када неко одговара и поправља оцене… Одељење које се увек радује сусретима…Одељење је остало целина, без обзира на године дељења… Одељење које се растаје како би се увек проналазило… јер нас је живот чекао да га живимо… Моје одељење…
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности