Паметне срнеће очи су ме озбиљно гледале из столице за љуљање, заузимајући неки свој ритам у тој седећој клацкалици… Атмосфера у соби је била намештена за причу. Моја пажња је била усредсређена на њега и ја сам га помно слушала… Озбиљно и мудро причао ми је о лопти, атмосфери која на зеленом травнатом терену игру чини занимљивом и животном… Утакмица је била пре неколико сати, а атмосфера теткине собе и утицај њених прича није тако мала и било је битно испричати шта се све издешавало… мало олакшати душу… Закључио је да су изгубили, јер је други тим био бољи… Питала сам га: „Јеси ли се ти забављао шутирајући ту лопту?”… „Јесам!”, одговори он са жаром у очима… „Е, видиш, то је једино важно.”… Наше интересовање треба да прави атмосферу среће, јер само срећни људи срећу око себе стварају… „Атмосвера?”, запита ме он обазриво… Заборавила сам да причам са неким ко има једноцифрен број година и да реч атмосфера звучи страно, далеко… непознато… „ Не, каже се атмосфера… мада, многи кажу атмосвера… Објаснићу ти…”
… хммм… атмосвера… или… атмосфера… питање је сад…
Увек се каже и пише само атмосфера.
Реч атмосфера је грцизам, односно позајмљеница из грчког језика. У српском језику се правилно пише атмосфера. Настала је од две речи атмос (пара) и сфера (лопта, кугла). Атмосфера је, у буквалном значењу, ваздушни омотач око Земље.
Овај појам се користи и као реч која нам описује фигуративне ситуације, околности, расположење: Божићна атмосфера, радна атмосфера, слављеничка атмосфера, морска атмосфера…
Присетих се… Судар снова са реалношћу је, понекад, био јак и разарајући … У атмосфери је често владао чудан недостатак ваздуха… Атмосфера мојих немира је све заокружила… Неке ствари чак ни успомене не умеју да улепшају… Али, посматрајући пешчани сат, који је био састављен од малих ситних куглица, изазвао је сећање… Сфера која личи на зрнце песка, у оном пешчаном сату, којим сам се играла као мала… био је плав и лагано је клизио низ рупицу… у ону половину прошлог… и био је читава атмосфера мојих мисли… лакоћа постојања… нада да све добро тек долази… Добри дух из боце… који се још увек појављује… када га призовем… да све постане атмосфера среће… кугла која нам слути будућност обавијена светлосном паром …
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности