… Ноћ је бројала неке своје озбиљне минуте… а кораци на морској риви су ишли по свом… До уха ми је допирао удар таласа о обалу… Море није било мирно… Крајичком ува зачух салсу… помешану са звуцима јаких  таласа… Препознатљив ритам ме је мамио да начуљим ухо… а оком потражим одакле долази та мелодија… Брзо пронађох дискретно осветљену таверну са које је допирала музика…  Два пара плесaла су на њој складно… пратећи ритам… Нисам могла да им одредим године… Мада, није ни био важан тај податак… Данас је  реткост видети људе који се забављају… умеју ухом да чују…  покретом испрате осмехе и срећу… Ухомувом… наслутила сам радост…

                                хммм… ухо… или… уво… питање је сад…

            Пише се и каже и један и други облик. Ова реч је дублет.

    У нашем језику, у једном тренутку, глас Х се изгубио (17.век). Уместо њега, у неким речима, дошао је глас В (као у случају ухо-уво, или глас Ј ( снаха-снаја)). Вук Караџић овај глас враћа у наш гласовни систем 1836.године, тамо где му је по етимологији место.
Реч ухо-уво задржалa се у оба облика.
Уво (ухо) кроз падеже баш не можете мењати како желите. Немате два увета, него два ува. И није буба у увету, него буба у уху (или уву). Множина ове лексеме је уши (стара двојина), ретко ува или уха (не може ушеса), ушију, ушима.
Именица ухо мења се на следећи начин: једнина => номинатив: ухо – генитив:уха –датив: уху – акузатив: ухо – вокатив: ухо – иструментал: ухом  – локатив: уху, док се именица уво мења на два начина, али се предност даје следећој промени: једнина =>  номинатив: уво – генитив: ува –датив: уву – акузатив: уво – вокатив: уво – инструментал: увом – локатив: уву. 

Множина  => номинатив: уши – генитив: ушију – датив: ушима – акузатив: уши – вокатив: уши – инстументал: ушима – локатив: ушима.

    … Живот ухом треба ослушнути… јер он је једна дивна фотографија… Потом вреди  сакупити мало воље за плесањем. Увом пронаћи мелодију у ваздуху… Плес је уметност и није само покрет… то је ослушкивање и осећање ухом… Можеш да играш и сам, али је много боље играти са неким… Понекад, деси се да се испадне из ритма јер уво превари… побркају се игре… Рука се испусти из руке и останеш сам на подијуму. Али, твоја музика и даље свира… Зато, слушај је ухом и осећај срцем…            

                                                          Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности

Share.

Comments are closed.

Skip to content