Када си мали, календари и датуми не играју велику улогу у твом животу… Пролазност времена мериш по рођенданима, летњим и зимским распустима… И некако би волео да распусти дуже трају, а којом се цифром обележавају није ни битно… У кући моје баке календари су се штедљиво користили… домаћински… Један је трајао и по неколико сезона, а све због тога што је на њему била фотографија која се баки допала… Ни њој није било стало до заокружених датума, праћења месеци или године, али увек је непогрешиво знала када јој долазимо… да нам спреми омиљено јело, колач и испече погачу, испржи колаче од теста чији укус и данас памтим…
Међутим, како одрасташ обавезе се гомилају, роковници добијају важно место у торби и на столу, а дани окићени датумима пролећу крај тебе као пахуљице крупног снега…
Поред свих прича о пролазности времена… обележавању неких дана… све више примећујем да људи греше у писању датума… у медијима, школи, продавницама…упорно потурају нулу (као да је она неки важан број…) где јој место није…
… хммм… 28. 02. 2023. године… или… 28. 2. 2023. године… питање је сад…
Правописна норма нас учи :
Први начин је да сва три броја – дан, месец и година – могу да се означе арапским цифрама, које се пишу са тачком:
28. 2. 2023. године
Други начин је да се месец означава римским бројем, после кога не иде тачка:
28. II 2023. године
Трећи начин је када месец напишемо словима:
28. фебруар 2023. године
Сва три броја треба одвојити белином (размаком) у куцаном облику. Иза последњег броја није неопходно додавати реч године или год.
Реченица не би требало да почиње датумом:
- 2. 2023. године одржаће се изложба старих новина у центру града.
Оно што нам представља камен спотицања јесу нуле код једноцифрених бројева. Писање нуле испред једноцифрених бројева у датуму није препоручљиво, осим у пословној кореспонденцији. Писању нула обично се прибегава приликом попуњавања меница, чекова, плаћања рачуна, правних решења, како неко не би дописао други број испред и тиме увећао износ, променио датум, месец…јер, у економским и правним наукама све мора да је постављено тачно да не дође до злоупотребе. Зато смо ми добили једну правописну заврзламу…Међутим, правописна норма признаје само три начина писања датума…и ту нуле нема.
Надам се да је остало довољно белих зидова, за неке нове календаре… које ћемо штедљиво да трошимо… због неких драгих успомена… а датуме тачно да пишемо…иако смо, понекад, грешили… јер, људски је погрешити, али је битно себе знати исправити.
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности