Кишно и успавано јутро….Учионица чудно тиха, иако су сви присутни… Нико се није расанио…Тишину прекида глас… „Хвали ми књига”, изговара Р. довољно гласно да га чујем… Моја успорена јутарња мисао не може да дешифрује реченицу… Наивно упитах:
„ Хвалиш књигу? … Коју? ”… Израз на његовом лицу је био невероватан… Збуњено ми одговори да нема књигу…и да нипта не хвали, ваљда се уплашивши да га не терам да анализира хваљено дело… Аха, укапирах… „ Желео си да кажеш да ти фали књига”, покушах да растумачим његове речи…
Кроз главу ми је пролетала прича о недостајању… Већ знам да мени фале неки људи који су огромним планинама, рекама и дубоким водама удаљени од мене… Фале ми неке ситнице… фале ми… они који умеју да хвале…
… хммм… фалити…или… хвалити… питање је сад…
… Ово су две потпуно различите речи…
Глагол фȁлити, са кратким a, потиче од немачке речи фехлен(fehlen). Овај израз значи недостајати. Пише се без гласа х : Ништа ми не фали ( Ништа ми не недостаје)
„ … сто хиљада речи знам, али ми једна фали…да њу како треба опишем…“
Глагол хвáлити, са дугим а , међутим, има значење истицања нечијих врлина.Користимо га када желимо да похвално, ласкаво говоримо о некоме или нечему. Пише се са гласом х: Сви га у школи хвале (похваљују).
Поновимо:
Фалити значи недостајати: Фали му даска у глави.
Ништа није фалило сем слаткиша.
Хвалити значи истицати нечије врлине: Хвалим вас на све стране.
Ко се хвали, сам се квари.
Када чујем реч фалити увек ми је асоцијација на неки давно фарбани зид у плаво… и добијене батина због истог… прескакање прозора (…који су тада, за нас мале, били високи и недостижни…) смишљање планова како надмудрити злог Гаргамела, хватање змија и гуштера у сеоској реци… свици и мирис покошеног жита…распусти и Нове године… Сваки тренутак од када знам за себе био је обележен и мојим Великим Штрумфом… Који је отишао преко Велике Баре… да ми недостаје…сваке секунде у овим сатима који пролазе…Али, хвала му што ме је научио да бројим звезде и чујем их како се смеју… Хвала му што ми је показао шта значи када ти неко фали… и да је важно имати некога таквог…јер, фали ми на левој страни…док ме буде…
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности