У организацији Народне библиотеке ,,Вељко Дугошевић’’ у Голупцу одржано је књижевно вече аутора Марка Алексића, који се представио са својим делима „Српске земље пре Немањића“ , „Српски витешки код“ и „Марко Краљевић“. Љубитељи писане речи од аутора Марка Алексића и медијатора професора историје Ненада Михајловића Гоје из Великог Градишта имали су прилику да чују представљање ауторових нових издања као и предавање на тему „Средњовековно витештво у Србији“ које има своје дубоке корене у ратничким традицијама и мотиву јунака у европској традицији који се могу пратити од антике па и раније.
Период који обухвата истраживање Марка Алексића је, можемо рећи, најстарије раздобље српске историје, од седмог до десетог века, а то је период за који немамо толико поузданих научних информација. Алексић наводи да је књига актуелна већ три године и да је наишла на веома добре критике, можда баш из разлога зато што се, док је писао, интензивно бавио истраживачким радом те су, како каже, у књижи само поуздане чињенице. Марко Алексић каже да га је успех који је постигао са својим досадашњим књигама мотивисао да још више истражује и проналази нове теме о којима ће писати.
-Епоха раног средњег века последњих деценија у жижи је интересовања не само код нас него и у свету. Због недостатка писаних извора све више се истражују археолошки локалитети, грађа је обимнија, па тако долази и до нових тумачења и сагледавања прошлости. У прилог томе и дело археолога Марка Алексића „Српске земље пре Немањића – од 7. до 10. века” обједињује сва досадашња сазнања о почецима српске историје, рекао је историчар Ненад Михајловић Гоја.
Марко Алексић је дипломирао и магистрирао археологију на филозофском факултету у Београду и завршио постдипломске студије културе. Звање кустоса је стекао у Народном музеју у Београду, а звање истраживач сарадник у Археолошком институту САНУ. Одржао је бројна научна предавања у музејима и другим културним институцијама у Србији, Истраживачкој станици Петница и аутор је међународно запажене стручне књиге,, Средњовековни мачеви из југоисточне Европе’’ као и више десетина научних радова који су објављени у стручним часописима у земљи и иностранству и књига које су добиле позитивне стручне рецензије у неким од водећих домаћих научних гласила. Стручни је консултант у домаћим и страним музејима за питања из средњовековне археологије и оружја .
У Србији се, на основу сачуваних историјских извора, археолошких и других налаза, могу пратити сва најважнија разбобља и манифестације витешке културе, од војне опреме једног витеза, преко породичних грбова, турнира, двобоја, до витешких редова, витешких романа па и идеје о дворској, односно романтичној љубави. Суштина витештва била је ипак пре свега у његовом духовном значењу због чега је оно сврставано у врхунске вредности средњовековне епохе. Највећи средњовековни јунаци наших простора потекли су управо из српске средине, попут Марка Краљевића, националног јунака свих јужних Словена, Милоша Обилића или Стефана Лазаревића чији су углед и слава међу савременицима далеко превазилазила ове просторе.
Љ.Настасијевић