Забележено пред кућом Карла Кобала, у Старом Костолцу, пре неколико година: Добрица Радић, Иван Кобал (унук Карла Кобала), Иван Чепин и Саша Радић.
ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ И ПАМТИТИ
У Старом Костолцу, селу у којем је отворено прво рударско окно Источне Србије, међу бројним Словенцима који су се настанили било због рударења, било доведени вихором рата, беше и Карло Кобал, народни херој, шпански борац и секретар Среског повереништва Комунистичке партије Југославије.
Стари Костолац постао је његов нови дом у којем је основао породицу. Међутим, неколико километара даље, између Ћириковца и Пожаревца, Карла је усмртио гестаповац. Сахрањен је на Чачалици.
Карло Кобал, сликано пре рата
За живота, мештани су га волели и поштовали, о чему сведочи и најдужа улица у селу која још увек носи име овог храброг Словенца. Ранијих година, по њему су се звали и основна школа и фудбалски клуб.
Данас, осим улице, у селу је кућа која је била дом Карла Кобала и његове супруге Злате. Такође представља место одржавања састанака Среског повереништва Комунистичке партије Југославије.
Нажалост, кућа која је сведочила ондашњој народној борби против окупатора, већ дуже време је у врло лошем стању. Све је блеђа успомена, која ће, уколико се нешто не предузме, у неком скоријем времену нестати.
Чланови костолачког Огранка Друштва „Сава“ Београд, предвођени Сашом Радићем, који је и председник Извршног одбора Националног савета Словенаца у Србији, залажу се за то да кућа буде обновљена и сачувана како то доликује.
Спомен табла на кући Карла Кобала у Старом Костолцу
Ранијих година одржавали су контакне са унуком Карла Кобала, који је из Словеније долазио у Стари Костолац. Исказао је спремност да и сам помогне како би се део историје сачувао, макар и само постављањем нове, видне табле, која ће подсећати на значај овог објекта. Нажалост, унук је преминуо, а на иницијативу о очувању дома Карла Кобала још увек нема конкретних помака.
Тим поводом, Радић истиче да се не одустаје од циља да Карло Кобал и његов некадашњи дом добију заслужено место у култури сећања овог краја.
Инале, Карло Кобал страдао је априла 1944. године, након што је у Стари Костолац изненада ушла Специјална полиција предвођена гестаповцима. Ухапсили су тринаесторо људи, међу којима и Кобала. Под стражом су држани цели дан и ноћ, а потом утоварени у камион који се упутио ка Пожаревцу.
Кобал је покушао да побегне из камиона у којем су уз возача била још двојица гестаповаца. Према неким записима, на кривини између Ђириковца и Пожаревца, где се данас налази надвожњак, Кобал је скочио на једног од гестаповаца и избацио га из возила, док је другом отео пушку. Када је кренуо да запуца метак се заглавио у цеви. Уследио је физички обрачун. Међутим, с обзиром на то да је возач тада зауставио камион, други гестаповац, којег је Карло претходно избацио из возила, успео је да их сустигне. Тада је један од њих пиштољем усмртио Карла Кобала.
Његова жена Злата, чим је сазнала за Карлову смрт, затражила је од партијске организације да је пошаље у Одред, како би се осветила. Послата је на Космај. Непријатељ ју је ухватио код села Липе, након чега је стрељана.
