МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ ТИЋА, ПОТПРЕДСЕДНИК НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ВЛАШКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ
Разне су друштвено – политичке околности утицале на бројност Влаха у Србији, али су они, упркос свему, показали велику отпорност у чувању сопственог идентитета, истовремено негујући јединство и блискост у суживоту са Србима, али и свим другим народима.
– Власи су одани својој земљи Србији. Учествовали су у свим ратовима, од Косовског боја, па надаље. Поносно су положили животе за Србију. Односи између Срба и Влаха никада нису били оптерећени било каквим проблемима. Србија је матична држава Влаха и уз њу су свим срцем, наглашава један од потпредседника Националног савета влашке националне мањине Милетић Михајловић Тића.
У Националном савету, посвећен је питању образовања, што је сфера из које и професионално долази, сада као професор биологије у пензији. За собом броји и скоро 14 година посланичког мандата у Народној скупштини (2007 – 2020), као и председавање Одбором за међунационалне односе и права националних мањина при Народној скупштини СРЈ.
У складу са влашким пореклом и сходно богатом искуству у друштвено – политичком ангажовању, учествовао је у процесу чувања и јачања влашког етницитета, посебно језичког идентитета и културе сећања.
Ко су Власи?
– Власи су аутохтони народ на територији североисточне Србије, северозападне Бугарске, Македоније, Албаније и Северне Грчке. Под терором Турака, у 15. и 16. веку, неки су мигрирали на запад, па их има у Босни и на Истри, у Хрватској.
– Настали су романизацијом староседелаца Трачана, Трибала, Келта и античких Македонаца, почев од првог века пре нове ере, до шестог века нове ере. Словени су затекли Влахе на Балканском полуострву. Касније, у суживоту, дошло је до узајамних утицаја.
– Рецимо, Стефан Немања или Свети Симеон, записао је у „Хиландарској повељи“ из 1198. године да је 170 Влаха бринуло о издржавању манастра Хиландар. Стефан Првовенчани је 1219. године, на северној страни манастира Жича, исклесао имена Влаха који су примили обавезу издржавања Жиче.
Које је порекло речи Влах?
– Најстарији назив „Власи“ потиче из првог века пре нове ере. Гај Јулије Цезар, у свом делу „О галским ратовима“, описао је келтско племе „Volke“ (Volche), које је насељавало просторе јужно од Дунава. Нека врста синонима за назив „Влах“, потиче од речи „Vall“, а Власи од речи „Valli“. Иначе, на влашком језику, реч ваље значи долина, а Власи су живели у долинама великих река.
Шта је основ влашког језика?
– Влашки језик је назив за балканске архаичне романске дијалекте, балкански латинитет, којим, као матерњим језиком, говоре Власи Источне Србије. Произашао је из балканског латинитета, са премисама нероманских језика као што су српски, турски и други језици са којим су Власи долазили у контакт на простору који насељавају.
– Влашки језик је дериват латинског, може се сматрати латинским народним језиком. Власи многе речи препознају у латинским изразима који се користе у науци, медицини и слично или међу туђицама у свакодневном говору. У Србији, говоре два наречја, хомољцко – браничевско и крајинско – тимочко.
– Наравно, језик је еволуирао, мењао се под притиском времена, што је случај са свим језицима, али корени су сачувани. Суштински су Власи, кроз време, сачували своју посебност и аутентичност.
Власи у Србији претежно живе на територији четири управна округа: Браничевском, Борском, Зајечарском и Поморавском, у 19 општина, 154 етнички чиста насеља и 48 етнички мешовитих насеља.
Како је изгледао пут од влашког говора до стандардизованог језика?
– Трајало је дуго и било је потребно јако пуно упорности, рада и ентузијазма. Учесници у том процесу се нису штедели, посветили су се максимално, што је допринело успеху. Такође, подршка и разумевање надлежних министарстава је била велики фактор у остваривању тог циља.
– Национални савет влашке националне мањине усвојио је латинично и ћирилично писмо, 24. јануара 2012. године, у Петровцу на Млави. Одлука о утврђивању стандарда влашког језика донета је 23. октобра 2022. године, у Бору. Садржи 35 графема, односно, слова, исто као и српски језик, уз још пет специфичних за влашки.
– Од школске 2013/2014. године, започет је пилот-програм учења изборног предмета „Влашки говор са елементима националне културе“. Тада је 30 ученика Основне школе „Петар Радовановић“ из Злота похађало тај предмет. Из године у годину, број ученика је бивао све већи и сада је то више од 700 ђака. Такође, с обзиром на то да је окончана стандардизација језика, предмет се више неће звати „Влашки говор…“, већ „Влашки језик са елементима националне културе“.
А. М.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ
ВИЦЕПРЕСЈЕДЊИКУ ЛУ САВЈЕТУ ВЛАХИЛОР МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ ТИЋА
Карје йс Влахи?
Мулће потривјаље йн политикă дйржăви авут утицај ла нумару лу Влахи йн Сйрбије, ама јеј, прйнгă туаће, аратат марје рабдарје йн пазйту лу алуор идентитјет, дар йнтровријамје а катат барбарјала шй љегамйнту йн трај ку Сйрби, ама шй ку туатă ајлалтă лумње.
– Влахи йс верњиш́ лу алуор дйржавă Сйрбије. Авут парће йн туаће ратурј дй ла батаја ла Косово , пă дй аш́и наинће. Маруош а перит дй Сйрбије. Трају интрă Сйрбј шй Влахи ниш́кйнд на фуост йнгреунат ку ниш́ун пруоблем. Сйрбија је матка лу Влахи шй ку туатă ињима йс ку ја, йнтаријашће вуорба уну дйн вицепресједњиш́ лу Савјету Влахилор Милетић Михајловић Тића.
Йн Савјету влахилор, ја сама дй йнвацамйнт, ш́е је сфера дйн карје је алуј професйје, акума ка професору дй биологије йн пензйје. Дупă јиал нумăрă мăјдо 14 ањ ка послањику йн Скупштина лумњи (2007 – 2020), ка шй пуартă Одбуору дй огођалă йнтрă нацйј шй прăурј лу етницитјетурј йн Скупштина лумњи СРЈ.
Йн сама ку алуј пољикрă влахилор дар шй прă алуј марје шћирје шй авуту парће ин политикă дйжăви, лукрат йн процјесу лу пазйту шй йнтаримја лу етницитјету влахилор, мăјкусама идентитјету лу љимбă шй културă.
Карје йс Влахи?
-Влахи ăс аутохтонă лумње карје трајеск йн Сйрбије ла расарит кйтрă нуарје, ла заврњиту лу Бугарије, Албањије шй ла нуарје лу Гйрш́. Йн фрикуасă вриамје супт Турш́, йн ваку ал 15. шй 16. вруњи са мутат ку трају ла заврйњит, пă јиастă йн Босна шй прă Истрă, йн Хрватска.
-Са пујат ку романизацйја лу Трачањ, Трибаљ, Келц шй Македонц антикулуј, апукйнд дй ваку алдйнтйњ наинћа лу ера ноуă, пйнă ла ашасйља вак йн ера ноуă. Словењи а дат прйстă Влахи прă Балканско полуострво. Мај амйнат, трајинд туоц, а утицујит уњи ла алцй.
-Сă дзйш́ем, Стефан Немања оркă Сфйнту Симеон, а скрис йн „Хиландарска повеља“ дйн 1198. ан кă 170 дй Влахи авут грижă дй манастйрје Хиландар. Стефан Првовенчани йн ану 1219, прă парћа ла нуарје прă манастйрје Жича, а йнсамнат йн пијатрă нумиљи лу Влахи карје авут даторије сй вадă дй Жича.
Дă унђе а порњит нумиљи Влах?
-Мајбатрйње нуме „Влахи“ виње дйн ваку алдйнтйњ наинћа лу ера ноуă. Гај Јулије Цезар, йн алуј фаш́иарје „О галским ратовима“, а скрис дй о племе лу Келц „Volke“ (Volche), карје а трајит дй ла Дунăрје кйтрă суарје. О суартă дî синоним дй вуорбă „Влах“, виње дй ла вуорбă „Val“, дар Влахи дй ла вуорбă „Vali“. Дар, прă љимба влахилор, вуорба ваље је ваља, дар Влахи а трајит прă вăљиљи лу марје рăурј.
Ш́е је фундамјенту лу љимба влахилор?
– Љимба влахилор је нумја лу дијалектурљи батрйње лу ромањи прă Балкан. Латинитјету прă Балкан, љимба муми ку карје сй аскултă Влахи йн Сйрбија ла Расарит. Је факутă дйн латинитјету прă Балкан, мистакатă ку љимбиљи њеромањешћ, ка кум је љимба сйрбаскă, турш́аскă шй аљелалће ку карје са афлат Влахи прă територија унђе а трајит.
– Љимба влахилор је деривату лу љимба лу Латињ, пуаће сй сă кијаме љимба дйн лумња латињаскă. Влахи мулће вуорбј куноск йн љимба лу Латињ ку карје сй аскултă наукă, медицинă ка шй прйн вуорбиљи лу алтуја. Йн Сйрбија сй ворбăск дуава нерјечуј, лу омоља шй Бранићева шй лу Крајина шй Тјимок.
– Љимба са йнваљит, са примењит ку вријамја, ка шй аљелалће љимбј, нума рйдаш́ина а уђит. Влахи а пастрат аја ш́е је нума алуор шй аутентичносту алуор.
Кум а фуост друму дй ла вуорба влахилор пйнă ла стандардизацйја љимби?
– Мулт а трајит шй а трăбујит мулт лукру шй ентурзијазм. Аăја карје а лукрат ну а фуост пастријаљњиш́, мулт са дат, шй а вењит мерћигу. Јар аша, аж́утарја лу министарствурј а фуост марје фактур сй сă аж́унгă пйнă ла циљ.
– Савјету влахилор а адус скрисуарја шй прă латињица шй прă ћирилица 24.01.2012.ан йн Петроуцу ла Млауа. Одлука дй стандардизацйја љимби влахилор је адусă 23.10.2022. ан йн Буор. Арје 35 дй слуаве ка шй љимба сйрбаскă, нума 5 карје йс алтфијаљ.
– Дйла ану дй йнвацат 2013/14. са апукат ку пилот-програм сй сă йнвјацă предмјету дй аљес „Вуорба влахилор ку елемјентурљи дй културă“. Атунш́а афуост 30 дй школарј ла Шкуала „Петар Радовановић“ дй ла Злот. Дйн ан йн ан нумăру афуост туот мăј маре шй акума је мăј марје дйкăт 700 дй школарј. Јар аша, предмјету но сй сă кјаме мај мулт „Вуорба влахилор…“, ма „Љимба влахилор ку елемјентурљи дй култура“, прйнту ш́е је адусă стандардизацйја.