ПРЕПОЗНАЈ И ПОБЕДИ НАСИЉЕ
Не постоји друштвена група или заједница која опстаје без конфликата, без обзира на животно или узрастно доба појединаца који је чине. Конфликти међу људима не морају и нису увек разарајући, стручњаци сматрају да су подстицајни и неопходни управо због развоја заједнице. Тако је и у школским срединама, каже Живкица Ђорђевић, педагог, председница Удружења „Креативна педагогија“ из Пожаревца:
-Данашња школа признаје биолошку неминовност и друштвену вредност конфликата, а оно што жели је да наставници и ученици науче вештину управљањаконфликтима. Наиме, познато је да умерене тензије подстичу на развој. Да би живот био занимљив и да би се у њему напредовало и развијало, потребно је прихватити да су конфликти део свакодневног живота. Они помажу да се боље сагледа стварност, сопствено ограничење и специфичност других људи, помажу да се развијају социјалне вештине за успостављање односа са другима и сарадњу, да се особа осећа спремном и јаком да решава разне животне ситуације. Учења о конфликтима и њиховом утицају на развој све више наглашавају њихову позитивну вредност и инсистирају на обучавању људи, деце, младих и одраслих, да управљају конфликтима. Управљање конфликтима обухвата сазнања о њима и како настају, како се развијају, начине реаговања сваког појединца у конфликтним ситуацијама, препознавање емоција које се јављају у конфликтним ситуацијама као и овладавање вештинама ненасилног решавања конфликата. Кад учимо о конфликтима не трудимо се да одбацимо њихово постојање и да створимо услове да их не буде. Ми у ствари учимо како да конфликте решавамо ненасилним путем. Важно нам је да у конфликту останемо самопоуздани, а да при том не нанесемо штету другим особама. Тако вештина решавања сукоба постаје веома важна животна вештина сваке особе и зато је важно да ученици, деца и млади током школовања овладају њоме.
Живкица Ђорђевић, педагог:
-Кад учимо о конфликтима не трудимо се да одбацимо њихово постојање и да створимо услове да их не буде. Ми уствари учимо како да конфликте решавамо ненасилним путем.
УМЕТНОСТ КОМУНИКАЦИЈЕ
Милица Михајловић, која је као ученица Пожаревачке гимназије прошла обуку за вршњачку медијацију о својим утисцима каже:
-У првој години средње школе, током прикупљања документације за конкурс за нове полазнике Истраживачке станице Петница, упознала сам Живкицу Ђорђевић, педагога Пожаревачке гимназије и председницу Удружења „Креативна педагогија“ из Пожаревца. Већ у првом разговору са њом осетила сам топлину и праву уметност комуникације. У том периоду се из сваког одељења прве године бирало неколико ученика који ће проћи обуку за вршњачке медијаторе у школи. Ја сам била једна од изабраних у свом одељењу. Тада почиње моја сарадња са Живкицом Ђорђевић, а самим тим и спознаја да је комуникација уметност.
Милица Михајловић, вршњачки медијатор
Вршњачке радионице
-Још једна лепота коју је донела обука у школи о вршњачкој медијацији јесте одржавање вршњачких радионица. Ми, вршњачки медијатори, држали смо радионице у својим одељењима током часова разредне/одељенске наставе. Тако не само да смо ширили свест о медијацији, већ и о томе да и те како имамо шта да научимо једни од других. У Србији је присутан наратив да млади немају појма, а да старији све знају, који под хитно треба разбити. Током тих вршњачких радионица наши полазници стекли су потребне вештине, забавили се, глумили, цртали… На тај начин смо доказали да су за иновативност довољни папир, оловка, добро расположење и визија. Схватила сам да себе видим као друштвено ангажовану особу, активисткињу, и своје ангажовање наставила у Удружењу „Креативна педагогија“.
Сада већ студент новинарства, Милица сагледава предности онога што је научила на обукама за вршњачку медијацију:
-Разговор са истом тематиком може да се одвија на безброј начина, али када постанете уметник комуникације и посредовања конфликта, знате како да изаберете онај прави. Наиме, медијација је умеће посредовања конфликта и асертивног комуницирања. Она мора да сагледа обе стране, и то искључиво објективно, и да их наведе да дођу до решења. Дакле, медијатори се не мешају у сукоб, већ су мост који води до циља, односно решења сукоба. Обуку коју сам споменула сада памтим као једну од најлепших успомена из средњошколског периода.
Овладавање техникама медијације и комунаикације,сматра она, врло су корисно знање за свакодневни живот у коме се срећу људи различитих степена образовања и навика:
-Вештине асертивне комуникације које сам стекла помажу ми у приватном животу готово свакодневно. Након обуке схватила сам да не постоји ситуација у којој човек не треба да замисли да је у кожи особе са друге стране и додаје:
-Криво ми је што Пожаревачка гимназија више не практикује те обуке, јер су оне допринеле односима у одељењима претходних генерација, а и у њиховим животима ван школске ограде.
ИЗМЕЂУ СУКОБЉЕНИХ СТРАНА
Медијација или посредовање представља метод ненасилног рашавања конфликта – сукоба који је настао између две или више особа. Суштина медијације је да између сукобљених страна посредује трећа обучена, неутрална особа која се назива медијатор. Током медијације, стране које су у сукобу слушају једна другу, сагледавају позицију оне друге стране – децентрирају се и настоје да пронађу решење које је прихватљиво са обе стране.
-Наша менторка Живкица Ђорђевић заиста се трудила да у школи развије свест о значају асертивности и самом смислу медијације. Сматрам да јесте успела, јер би професори при одређеним конфликтима на настави позивали вршњачке медијаторе у помоћ. Нама, ученицима и полазницима обуке, заиста је уткано знање. Нисмо имали прилике да обавимо званичан процес медијације, јер за тиме није било потребе, али нас је обука свакако спремила за практичан рад. Мислим да је та обука развила атмосферу у којој смо били свесни да бурни сукоби никуд не воде. Када би било више сличних обука за људе свих година, можда нам статистички подаци о фемицидима и насиљу уопште не би ледили крв у венама, каже Милица Михајловић.
Драган Грујић, педагошки саветник Школске управе Пожаревац:
Вршњаци – медијатори
-Медијација се примењује као споразумни поступак где се разговара са обема странама и долази до прихватљивог решења у сукобу. Вршњаци могу да буду медијатори и ми имамо примере добре праксе где се укључују вршњачки тимови и посредством медијације решавају се сукоби и то не само у превенцији него и када дође до насиља, до неких, да кажемо, лакших облика насиља. Биле су и обуке за ученике за вршњачке тимове за медијацију. Деца се јако добро сналазе у тим улогама и врло често више делују речи вршњачког медијатора него наставника, стручних сарадника. Успешно се примењује и у мерама интервенције када дође до насиља, а не само приликом мера превенција.
Медијација је од стране педагога, психолога и наставника у нашим школама прихваћена као изузетно важна компетенција за успешно управљање конфликтима, њихово мирољубиво решавање, превентивно деловање и стварање безбедне климе у школама. У сарадњи Министартва просвете Републике Србије, Педагошког друштва Србије и Немачке владине организације ГТЗ у Србији су 2005. године започеле обуке за увођење медијације и обучавање наставника и ученика за конструктивно решавање сукоба. Пожаревачка гимназија се исте године укључила у програм Управљања конфликтима и конструктивно решавање сукоба, који је добио популарни назив вршњачка медијација.
Користи од медијације прихваћене су у друштву, тако да га је прихватила и српска судска пракса. Закон о посредовању и медијацији уведен је 2005. године.
Д. Деурић
Извор: Недељник Реч народа