Археолошки институт Београд је учесник међународног пројекта чији је циљ да цео Дунавски лимес буде под заштитом Унеска. Осим популаризације и промоције културног наслеђа овог простора, пружања историјских и археолошких података о Римском лимесу, пројекат отвара и друге, значајне могућности. На извесно време прекинута пандемијом корона вируса, туристичка и пратећа привреда, дуж старог Римског лимеса кроз Србију, отвориће нове границе, каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац пројекта Виминацијум. На питање зашто је важно имати Унескову „значку“ и колико је Дунавски лимес далеко од ње, наш саговорник одговара:
-То је у сваком погледу добро. Сви подаци до којих смо дошли показују да око 150.000 људи из света долази само на места која имају Унеско обележје. Границе римске империје су највећи Унесков пројекат очувања културне баштине чији сми и ми део. У групи смо са Хрватском, Бугарском и Румунијом и треба да утврдимо локалитете од уласка Дунава код Апатина у нашу земљу па све до делте Дунава. Ми имамо сталне међусобне састанке које одржавамо бар једанпут месечно на нивоу све четири земље. Министарство спољних послова Републике Србије је координатор целог пројекта и већ неколико година радимо на номинационом досијеу који подразумева пре свега утврђивање броја локалитета у нашој земљи.
Археолошки институт Србије је члан „Братислава групе“ која је Унесково саветодневно тело за номинацију. Када је покренуо активност 2015. године, Археолошки институт је поставио прелиминарну листу од 67 локалитета, подсећа професор Кораћ и додаје:
-Нажалост, због разних ствари тај број је преполовљен што нам није драго па покушавамо да га повећамо, да не останемо на утврђених 37 локалитета. То је велика прилика за развој локалног становништва и привреде на местима где су. Нису то велики захтеви који се постављају пред локалним становништвом, односно локалним управама. Ако на том локалитету ничега нема што је тренутно видљиво, а може да се утврди савременом технологијом, потребно је само уредити терен. Покосити, не дозволити дивљу градњу и депоније. Нису то велике обавезе и по правилу Унеско више воли да те ствари преузму локалне самоуправе него држава.
На номинационој листи је археолошки локалитет Виминацијум чијим истраживањима руководи директор Археолошког института Србије др Миомир Кораћ.
Cветска баштина „Границе Римског царства”
Римски Лимес, односно границе некадашњег Римског царства, данас се простиру на преко 7.500 километара, кроз 20 земаља које окружују Средоземно море, чинећи највећи и најдужи споменик културне баштине на свету. Србији припада, каже др Кораћ, ако не њен најлепши део, онда свакако најузбудљивији.
Део заштићене светске културне баштине на овом путу су већ Хадријанов зид у Великој Британији, Антонинов зид у Шкотској и германска граница између река Рајнa и Дунав у Немачкој. Нове номинације се односе на речне границе, на Доњу Рајну и на осам подунавских земаља међу којима је и Србија.
НОМИНАЦИОНИ ДОСИЈЕ 2022. ГОДИНЕ
Тренутно је проблем што многи од локалитета Римског лимеса кроз Србију немају категоризацију, односно, нису проглашени за национална добра. Директор Археолошког института др Кораћ се нада да ће се то врло брзо урадити и да ће се 2022. година дочекати са више од 37 локалитета.
-Ми очекујемо да урадимо и предамо номинациони досије 2022. године, мада то не иде брзо како смо очекивали и желели. Нико нема ту врсту римске границе, нема ту предивну Ђердапску клисуру, нема мост на Дунаву који је Аполодор из Дамаска изградио за време Трајана, нема све те чувене римске путеве усечене у стене, нема те римске императорске табле које су обележавале да је направљен пут. Ми идемо чак дотле, јер је за Унеско небитно да ли се локалитет види, да то буду и локације под водом.Током прошле и ове године вршили смо велика сонарна истраживања Дунава и сада чекамо боље време да добијемо јасније снимке римског пута под водом. Нашли смо очуване римске табле императора, поред Трајанове која је подигнута и која се види, такође уклесене у стене. То је јединствена прилика да Србија поново изађе на светску мапу на којој већ имамо драгуље као што су Сопоћани, као што је Гамзиград са Феликс Ромулијаном који су већ на Унесковој листи заштићене светске баштине.
Д. Деурић