У непостојању систематског управљања отпадом, ова област је једна од оних којом се, пре свега због недостатка културе живљења, редовно баве локалне самоуправе. Дивље депоније, огледало неразвијене колективне свести, изнова ничу не само на местима неприступачним људском оку, већ и у непосредној близини домаћинстава. Уколико се дивље депоније налазе на јавним површинама уклањају их локалне самоуправе, док је на приватним парцелама то обавеза власника конкретних парцела. Иначе, сама проблематика настанка дивљих депонија у домену је локалне самоуправе кроз деловање инспекцијских органа или комуналне полиције.
НЕ ПРЉАЈМО КОСТОЛАЦ
Ни костолачка Градска општина није изузетак од правила да где има људи има и отпада, од класичног, свакодневног отпада до преосталог грађевинског материјала. Становници Костолца и сеоских насеља направили су, затрпавањем земље на којој живе, више од десет дивљих депонија које су ругло и, изнад свега, потенцијални извор заразе. Представници ГО Костолац и Огранка „ТЕ-КО Костолац“ лоцирали су почетком марта, након изласка на терен, дивље депоније иза костолачког хотела, преко пута нове бензинске пумпе, у насељу „Канал“, иза Привредног друштва „ПРИМ“, на раскрсници ка селу Петка, као и у самом селу. Уочене су и депоније у селима Острово, Стари Костолац и Кленовник, као и централна депонија на путу ка Термоелектрани „Костолац Б“. Градској општини Костолац у чишћењу несавесно одлаганог смећа помоћ су пружила привредна друштва „ТЕ-КО Костолац“ и „Аутотранспорт“.
– Једна од највећих дивљих депонија налази се на простору између Костолца и Села Костолац на путу ка Термоелектрани „Костолац Б“. Oвај простор је до пре неколико месеци био право ругло Градске општине нарочито ако се зна да је овај пут директно повезан са археолошким локалитетом „Виминацијум“, каже председник ГО Костолац Серџо Крстаноски, и додаје да ће се проблем ове депоније решавати кроз три фазе.
– Прва подразумева чишћење смећа, следи постављање заштитне ограде, расвете, видео надзора, као и физичког обезбеђења у другој фази, док ће се у завршетку санације извршити пошумљавање овог простора са 80 садница разних врста дрвећа, објашњава Крстаноски.
Захваљујући јавним радовима очишћена је дивља депонија код Хотела, где су постављени додатни контејнери. Очишћена је и депонија на раскрсници путева према Петки и Пожаревцу, на самом излазу из Костолца, која годинама није уређивана. Комплетно је очишћена депонија иза фирме „ПРИМ“. Ту је постављен и билборд са натписом „Не прљајмо Костолац“, који би требало да мотивише Костолчане у чувању животне средине.
Ових дана је очишћена велика дивља депонија између улица Васе Пелагића и Десанке Максимовић у насељу „Канал“, где се такође планира постављање заштитне ограде и контејнера. На истом послу ради се и у селима Петка, Острово и Стари Костолац.
Чишћење више од десет лоцираних дивљих депонија приводи се крају. Међутим, несавесно гомилање смећа је честа појава и константан проблем који се може решити једино учешћем сваког појединца.
Отуда, председник костолачке Градске општине Серџо Крстаноски апелује на све да отпад не одлажу на местима где то није предвиђено, већ да поступају савесно, и додаје:
– Бићемо истрајни у томе да на територији Градске општине Костолац буде што мање дивљих депонија и да наши суграђани развију културу одлагања смећа.
Председник Градске општине Серџо Крстаноски указује на то да је по питању проблема формирања дивљих депонија, основни задатак и једина превенција подизање свести грађана о значају очувања животне средине. Најављује да ће Костолчани о тој теми бити едуковани на тематским предавањима, као и да ће бити постављени билборди који ће скретати пажњу на важност и значај животног окружења. Крстаноски такође позива да се укључе и удужења која се баве заштитом животне средине, а која делују на територији Градске општине.
Т. Р. С.