У oгранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац у Костолцу одржано је књижевно вече на коме је представљено књижевно стваралаштво Зорана Стојићевића Рикарда, завичајног писца, који ове године обележава јубилеј – 50 година од објаве своју прве песме.

О књижевном стваралаштву аутора говорили су: Магдалена Реџовић, Славица Пејовић, Војкан Ивковић, Љубисав Грујић и Новица Марјановић. Модератор је била  Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник.

Зоран Стојићевић Рикардо рођен је 1954. године у Сиракову. Од друге године свог живота живи у Костолцу, одрастајући у сиромашној радничкој породици. У Костолцу је завршио основну и Средњу техничку школу. Радни век је провео у Термоелектрани у Костолцу, радећи као машински техничар, одакле је и отишао у заслужену пензију.

Прву песму објавио је 1974. године у „Реч народа“. Међу суграђанима је остао упамћен као аутор незваничне химне Костолца „Жеља костолачког рудара“, док је стицај околности уредио да његови стихови постану навијачка песма фудбалског клуба „Рудар“. У књижевном раду опробао се у писању поезије и прозе, али и афоризама.

Књижевно стваралаштво је објављивао у бројним часописима и новинама: четири самосталне збирке песама: „Дунавски драгуљи“ 1987. године, „Човек у човеку“ 2001. и „Изгубљена лепота“ 2008. године, „Највернији пријатељи“ 2010. Песме и приче су му објављене и у преко педесет заједничких књига.

Један је од оснивача првог књижевног клуба у Костолцу „Лирика жуљевитих руку“, а годинама касније и један од оснивача Клуба љубитеља књиге „Мајдан“. Годинама је водио програме КУД-а „Костолац“, у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда и признања. Члан је Удружења књижевника Србије.

                                                                                                                                 Р. Н.

Share.

Comments are closed.

Skip to content