На местима са бржим током воде требало би користити уже варалице, са мањом амплитудом (период, фаза, фреквенција…) вибрације, које пружају мањи отпор повлачењу и које брже тону.
Велике варалице, које пружају већи отпор узводном повлачењу, вода избацује на површину или их брже носи него што тону, па их је тешко у тим условим навести на место очекиваног напада. Изузетак су зарањајући воблери који су конструисани тако да дубље зарањају користећи притисак воде на спојлер, али ако се вуку косо на водени ток вода их брзо приноси обали.
- У рекама спорог тока или у стајаћим водама требало би користити зарањајуће воблере који при спором повлачењу имају одговарајућу вибрацију.
- Тонећи, тешки воблери (дрвена варалица која савршено имитира живе рибице), на стајаћој води при спором повлачењу немају провокативан ниво фреквенције вибрације, па их треба користити или у текућој води, или их, ако је то атрактивно за грабљивицу коју ловимо, треба водити брзо;
- За површински риболов не би требало користити џигове (удица на којој је дирекно изливено отежање од олова), јер риба варалицу напада одоздо и једна удица са горње стране, којом је опремљен џиг, не обезбеђује поуздан и редован убод. Сви типови варалица које имају трокраке удице са доње стране су ефикаснији у површинском риболову.
- За вараличарење при дну, на већим дубинама и бржим водама, требало би користити џигове јер брже тону, пружају мањи отпор повлачењу и јефтинији су. Конструкција џига омогућава да се варалица спусти на дубока места у јаком воденом току, где се ни један други типа варалице не може пласирати. Једна удица на горњој страни се у пракси показала сасвим довољном, јер је риба узима у нивоу, одозго или у пропадању и мање опрезно него на површини, што у највећем броју случајева обезбеђује убадање у пределу непца.
- За риболов на већим даљинама од обале треба користити узане, кратке и тешке варалице. Са дугим, ширим и лаким варалицама, тешко се може постићи жељена дужина забачаја.
- За површински риболов требало би користити пливајуће воблере или варалице које не зарањају и које се могу водити по дубини подизањем и спуштањем штапа.
- На местима са пуно траве или подводних препрека, употребом зрањајућих воблера и тежих варалица не постижу се жељени ефекти. Изузетак су брзо израњајући воблери којима се могу претраживати рупе у трави или простор између препрека и који престанком повлачења испливавају на површину.
- Боју варалице требало би одређивати у зависности од боје дна, провидности воде и боје неба.
- За тамно дно, или замућену воду и облачно небо, бирати светлије варалице,
- За светло дно, бистру воду и ведро небо, бирати тамније варалице.
У условима смањене видљивости, риби треба помоћи да уочи варалицу. Међутим, у бистрој води и светлом окружењу, у којем се грабљивице одлично сналазе, требало би „замаглити“ оно што виде, учинити га мање уочљивим да би превара била успешнија. У таквим условима често је добитна безбојна или зеленкасто, браонкасто прозирна. Када је реч о бојама, требало би имати у виду и то да ће неке грабљивице као што су штука и сом, црвена боја делује иритирајуће, а буцов ће се између неколико понуђених главињара, најчешће определити за жуту.
- За вараличарење у средњим слојевима воде и при дну, требало би користити тонуће и зарањајуће воблере, којима се на тим дубинама могу постићи највећи ефекти јер су и конструкцијски томе прилагођени.
- Варалица треба бојом, кретањем и обликом да што верније опанаша плен грабљивице.
Већина варалица не личе на рибицу. Ипак, грабљивице их нападају. Узрок томе је ограниченост чула у условима лоше видљивости, али и инстиктивна грабежљивост. У различитим условима, различите особине варалице изазваће кључни надражај након којег следи напад. Неки пут ће то само бити вибрација или звук, други пут силуета, одбљесак или покрет, а најчешће више истовремених ефеката.
Све ово је у пракси проверено, што не значи да нема другачијих искустава. Сваке године се на тржишту појављују нови модели варалица, већих могућности од оних које су до сада биле у употреби. Некада је препоручљив шок ефекат, што значи понудити риби варалицу мимо сваке логике и правила. Тај метод некада „упали“, али је чешће губитак времена.
Избор варалице је и ствар укуса, зато правила избора не треба претерано круто схватити и примењивати. Осим тога, на избор варалице могу утицати правац и интензитет ветра, положај риболоваца у односу на положај грабљивице, место са којег се вараличари, обала или чамац и низ других околности које нас могу снаћи на води и које неко место чине специфичним у односу на друга риболовна место.
Бистро!
Мирослав Бундало