2020-08-24T09:06:56+02:00 24. августа, 2020. 09:06 |

Ланчић нису покидали

Када је уместо Драгане Мирковић у екипу „Јужног ветра“ ускочила тринаестогодишња Аница Миленковић, нико није веровао да може да је достојно замени. Међутим, песма „На ланчићу име твоје” у њеној интерпретацији постаје велики хит и са продатих 120.000 носача звука постаје једно од наjтиражнијих Дискосових издања те 1991. године. За многе је то било пријатно изненађење, а највише за Аницу која је тако на велика врата ушла у свет народне музике. Истина, пре ње су још неке певачице рано осетиле сласт славе, али неједна тако млада као тринаестогодишња Аница. Публику је, поред њене младости, посебно интeресовало како је Миодраг М. Илић поред толико талентованих певачица, за нову звезду “Јужног ветра”  изабрао баш клинку из Касидола?   

 


ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ

-Признајем, први разлог да је чујем је био што је из Касидола и што је  врло млада. Све се догодило метеорски, после прве пробе одлучио сам да снимимо плочу. Она је најмлађи певач са којим сам радио и први малолетан. Мислио сам у почетку да је то дечије певање, али не! Брзо сам се уверио да она „хвата” све у лету и да има нека чудна сила у њој, говорио нам је тада хит мејкер Миодраг М. Илић.

Све је почело само неколико месеци раније, када је на фестивалу народне музике „Млава пева ‘91” наступила први пут јавно са песмом „Зар ти нисам слатка?”. За ову песму која је изабрана на фестивалском конкурсу, текст је написала Душица Воштић, а мелодију Жица Марковић. Аница је дала све од себе и отпевала песму без треме и самоуверено. Публика у Великом Лаолу је била одушевљена, као и жири којим је председавао Бранимир Ђокић, који је са народним ансамблом Радио телевизије Србије пратио све узвођаче. То није могло да промакне Миодрагу М. Илићу, који је баш тих дана тражио нову певачицу која ће у Јужном ветру заменити Драгану Мирковић. Одмах по завршеном фестивалу у Великом Лаолу, не часећи часа, Миодраг М. Илић је са људима из Дискоса већ сутрадан стигао у Касидол и са њеним дедом Животом Миленковићем, који је тада био познат као фотограф са покретном радњом, постигао договор да Аница сними прву плочу. Све се догодило муњевитом брзином, а Аница је мислила да је довољно да песме отпева како се од ње тражи и да „Јужни ветар” и „Дискос” буду задовољни. Није знала да предстоји дуг пут доказивања и да на том путу може свашта да се догоди.

РАСТАНАК СА ЈУЖНИМ ВЕТРОМ

Аница Миленковић је рођена 5. августа 1978. године у Касидолу као треће дете у породици. После развода родитеља, најстарија сестра Весна се преселила код мајке, а Аница је са годину дана старијом Златком остала да живи код бабе Душанке и деде Животе у Касидолу. После великог успеха појављују се разни менаџери, композитори и мутиводе жељне пара. Због промоције песама са прве плоче „На ланчићу име твоје” и успеха који је ненадано постигла, почели су да се нижу изостанци и запостављају школске обавезе. Великом искушењу је неко време одолевала захваљујући Миодрагу М. Илићу, који је инсистирао да не сме да попусти у школи, али је било тешко и деликатно да се све усклади и да сви буду задовољни. Многобројне обавезе које су се свалиле на њена нејака плећа и честа путовања условљавале су за почетак пресељење из Касидола у Пожаревац код оца Љубише. Уместо деде, сада је бригу о млађаној звезди народне музике преузео отац. Његови планови о њеној каријери се нису поклапали са строгим правилима у Јужном ветру. Мада је Аничин отац знао да Миодраг М. Илић својим певачима забрањује учешћа на фестивалима народне музике, када је стигао позив да пева на Шумадијском сабору у Аранђеловцу није одолео. Наступила је са песмом Мише Стојићевића „Сањала сам”,  а чаша се прелила када је прихватила позив да на “Поп-Фесту 92”, који се одржавао у Ваљеву, наступи са песмом „Лето је” Ненада Павловића. Одушевила је  публику и критичаре, али то је дефинитивно значило растанак од Јужног ветра.

Закон џунгле

Аница Миленковић се као ретко ко још у раној младости суочила са суровим естрадним законима. Често није знала како да се одбрани од бројних душебрижника. Много је догађаја утицало на њену каријеру. Понекад су, више од песама, таблоиде интересовали детаљи из њеног приватног живота. Иако није била склона трачевима, још као клинку  нису је штедели разни новинари, а истини за вољу,  проблеми су се током каријере просто лепили за њу. Још од прве плоче писало се о разводу њених родитеља, неспоразуму између деде и оца, затим о проблемима у школи, па неспоразумима са Недељком Бајићем Бајом и тако редом. Аница је стоички подносила ударце. Није одговарала на бројне трачеве и измишљотине, већ је на све одговарала песмом и новим албумима. Рано је схватила да је то све цена славе и да би било какви деманти само доливали уље на ватру. Када смо је једном приликом упитали како подноси толике увреде и неистине које се о њој пишу и зашто се није бранила и никада ништа дематовала, лаконски нам је одговорила:

     -Шта год да сам урадила ништа се не би променило. Било би то као да дижем плеву на ветар. Једноставно неки људи то раде из чистог интереса или због повећаног тиража, неки су жељни сензација и ја сам схватила да то тако функционише на естради. Увек ми је било важно да не изневерим публику, јер они који су ме подржавали то и даље чине и ја сам им се за све увек захваљивала новим песмама. На крају крајева, то је једино важно и то ће једино остати после свега и после нас, рекла нам је тада Аница.

Њен растанак са Јужним ветром  и Дискосом је бурно пропраћен и то је било зелено светло за композиторе и дискографске куће. Настала је права потрага за њом, а ПГП РТС је био најбржи. За Аничину другу плочу песме су компоновали Предраг Неговановић и талентовани Миша Стојићевић са чијим је оркестром почела да  наступа на бројним концертима и весељима, са којим је већ дуже време певала афирмисана Светлана Цеца Величковић.

Знали су у ПГП-у, а знао је и Предраг Неговановић, композитор који је тада био музички уредник ове дискографске куће, на основу многобројних дискографских искустава, да друга плоча обично буде пресудна у каријери певача. Уколико се не потврди успех прве плоче, пут до звезда постаје мукотрпан и често недостижан. Без обзира на уложен труд и што су то имали на уму, плоча под називом „Девојачки снови” није остварила очекивани успех иако је поред насловне било још популарних песама које су по инерцији биле веома слушане, као што су „Научи ме” и „Мама каже да, тата каже не!”.

Уместо да својим успехом на естради поправи компликоване породичне односе, јазови су постајали све већи и то се одразило не само на њену каријеру већ и на њен психолошки развој. Као да су сви желели свој део естрадног колача, а нико се није стварно бринуо о томе колико је растрзана и шта је за њу најбоље. Била је сувише млада да правилно расуђује, али је и даље желела да помири непомирљиво. Деда, отац, композитори, менаџери, продуценти и сви остали су морали да мало више обрате пажњу на њу, а мање на њен новац. Аница је још увек била дете и није могла да правилно расуђује и одлучује. А и да јесте, толико је волела песму да на ствари које се око ње дешавају није обраћала пажњу и ништа је друго осим песме и није интересовало. Новинари су све то обилато користили и на основу стварних дешавања и полуистина о њој измишљали разне трачеве од којих су правили сензационалистичке приче којима су увећавали тираже.