Књижевно вече под називом „Лазар Божовић и пријатељи“, одржано је у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу. Директорка Библиотке Данијела Божичковић Радуловић представила је Лазара Божовића, песника рођеног у Никшићу који живи дуго у Београду, кроз његову збирку поезије „Пијана чаша“ у издању Књижевне заједнице Југославије и Библиотеке „Србољуб Митић“.
-Велико је задовољство бити домаћин људима иза којих стоји богат песнички опус и који су оставили и остављају јасан и видљив траг на књижевном небу Србије. Поезија не зна за границе, не препознаје различитост, она увек говори језиком срца и пева песмом љубави, рекла је.
О поезији Лазара Божовића говорила је Оливера Шестаков, песникиња из Београда:
-Лазар Божовић је мислилац и песник, филозоф зрелих запажања истанчаног сензибилитета. Трагач речи, који верно следи њихова значења и смисао. На том путу и сам оставља трагове у времену и трајању. Богато животно и литерарно искуство преточио је у стихове, згуснуте, искрене, а вишеслојне и вишезначне. Песме су кратке, а мисао језгровита, исказана кроз снажне метафоре, персонификације и симболе. Као језгра ораха, која су упила светлост сунца и животну мудрост. За Лазара Божовића, живот је игра и потрага за дететом у себи. Трагајући за речима, песник заправо проналази себе. Јер, шта је друго писање него непрекидно трајање за правом речи, метафором, правим тоном, бојом и говором душе. Зато писање није само суочавање са празнином белог папира, већ са изазовом сусрета са сопственом душом и њеним немирима, рекла је Оливера Шестаков.
Стихове су говорили сами песници, гости, али и домаћини: Радица Павловић, Данијела Божичковић и Зорка Стојановић. Осим стихова, чули су се божанствени афоризми, бројне мудрости песника и изворне песме у интерпретацији Марије Стојићевић.
Гостима и публици својом поезијом представили су се и песници Стишког краја.
З.Стојановић