Упркос томе што већ три деценије има упориште у Пожаревцу параглајдинг спада у спортове о коме наши суграђани не знају много. Ова чињеница довела нас је до младог спортисте Лазара Марјановића, члана Клуба „Бели орлови“, који нас је упутио у поједине тајне парагладинга и пружио прилику да представимо његове запажене спортске успехе.
-Парагладинг је један од најмлађих спортова из сфере ваздухопловства који изискује минималну опрему за бављење њиме. Основа је лет појединца параглидером који се обавља захваљујући ветру и термалним струјама контролисан командним ужадима којима манипулише пилот. Параглајдинг је популаран широм света јер је обука краћа у односу на обуку за друге летилице, али у првом реду због осећаја слободе и могућноста уживања у лету и призорима који се могу видети са неба. Уз рекреативно бављење овај спорт има и такмичарски карактер који чине: прецизно слетање, прелет и акробатско летење, прецизирао је Лаза и на питање да ли је било страха приликом првог лета одговорио:
-Нисам се плашио, мада је потребно гајити одређену дозу страха. Можда ће звучати нелогично, али управо је страх елемент који нас чува од претераног опуштања и погрешних реакција у току лета. Иначе, сваки тренинг, такмичење и путовање упућују нас једни на друге: проводимо време са људима који имају иста интересовања те међу нама нема велике разлике, напетости и несугласица. Као на сваком другом такмичењу, трудимо се да ривалство буде велико после чега следе сабирање утисака и дружења.
Породица коју прожима спорт
Лазар је рођен у Пожаревцу 1.априла 2002.године као треће дете Биљане и Мирослава Марјановића. Има две сестре: старију Невену и своју близнакињу Светлану.
-Оба родитеља су по 10 година играли фолклор.Отац Мирослав играо је фудбал у „Дунав-Морави“ и „Мип“-у. Као средњошколац заиграо је рукомет као голман у „Младом раднику“ а касније остварује свој сан о летењу. Почео је да се бави параглајдингом, најпре рекреативно а потом такмичарски. Сестра Невена је од малена тренирала одбојку из чега је проистекло моје и Светланино интересовање за овај спорт. Ја сам одбојку играо до друге године средње школе а Светлана и данас брани боје првог тима „Младог радника“, каже Лазар.
Лазар Марјановић се такмичи у дисциплини прецизно слетање појединачно у категорији јуниора као и у екипној конкуренцији тима пожаревачких „Белих орлова“. До сада су иза њега два тамичења АЦЦ Лиге Србије: једно на Државном првенству у Вршцу и друго на Купу Костолац. На Државном у Вршцу освојио је 3.место у категорији јуниора а на Купу Костолац освојио је 1. место у категорији јуниора и 1. место у Спорт класи. На крају АЦЦ Лиге Ваздухопловног савеза Србије за 2024. годину завршио је на другом месту у категорији јуниора
– Свака награда је јединствено признање да радиш праву ствар. Поносан сам на Повељу Спортског савеза Града Пожаревца и недељника „Реч народа“ за најбољег младог спортисту. Она за мене има посебно значење и обавезу да резултатски будем још бољи у предстојећој сезони, рекао је Лазар и даљом причом одвео у доба свог детињства.
-Одрастао сам у Бурјану, тачније Неимар насељу поред највећег пољанчета у Пожаревцу на коме се и данас налазе мобилијари за децу, терени за спорт. Управо на том месту проводио сам своје безбрижно детињство играјући са другарима фудбал и кошарку. Волео сам да возим бицикл па сам се убрзо придружио тиму „Еко бајка“ са којим сам обишао манастире и друге дестинација у околини Пожаревца, прича нам Лазар који је похађао основну школу „Вук Караџић“.
Искрен да му је физичко био најомиљенији предмет волео је и техничко образовање, али су му математика и хемија најмање ишле од руке. Већ од другог разреда тренирао је одбојку и бранио боје школског тима а са успехом се такмичио и у стоном тенису. По завршеној Пољопривреној школи „Соња Маринковић“ донео је одлуку да не уписује факултет већ да заврши још једну средњу школу.
– Положио сам разлику испита у костолачкој техничкој школи „Никола Тесла“ стекавши звање руковаоца механизације у површинској експлоатацији. Запослио сам се у фирми „Про Тент“ и радим на дробилани Термоелектране „Дрмно“ као други багериста. Посао је динамичан, колеге изванредне, пословође пуни разумевања за моје спортске активности а тренутно стручно усавршавам похађајући пети степен, који ће ми омогућити звање првог багеристе, објаснио нам је саговорник и усмерио на тему због које смо се срели – параглајдинг.
Опрема
О опреми неопходној за параглајдинг Лазар каже:
-За почетак је потребан само параглидер, седиште с везовима, резервни падобран, кацига и радио станица. Опрема се купује од светски реномираних произвођача који исту тестирају, класификују и сертификују. За почетнике се препоручује куповина половне опреме, јер се приликом учења опрема много више хаба а цена је до 1000 евра. Нова опрема у зависности од произвођача и врсте је од 3000 до 7000 евра
СА ОЦА НА СИНА
Лазар Марјановић се са параглајдингом упознао као ученик петог разреда основне школе, када је једном приликом отишао на такмичење које су организовали његов отац Мирослав и клуб „Бели орлови“.
– Знао сам да се тата бави овим спортом али до тог дана нисам имао праву слику. Одушевљењено сам гледао ка небу са жељом да и ја полетим. Брзо је уследио мој први лет у тандему са искусним пилотом. Тандем је параглајдер са два седишта: једно за путника и једно за пилота. Летео сам на Крилашу и Вршачкој кули, после на Овчару на висини од 2100 метара што је био доживљај и нестваран призор тока Западне Мораве у Овчарско-Кабларској клисури. Самостално сам почео 2022.године када сам уписао параглајдинг школу. Након обуке у Директорату цивилног ваздухопловства из прве сам положио теорију и добио дозволу за пилота параглајдера. Започео сам тренинге и слободно летење а 2024. године добијам прву такмичарску дозволу и почињем са надметањима, сазнали смо од Марјановића који нема тренера, али му је Клуб омогућио да тренира са репрезентативцима Србије и на тај начин учи од најбољих.
Пожаревац у ближој околини нема погодан терен за параглајдинг полетиште те Чланови „Белих орлова“ тренинге изводе на полетиштима широм Србије, најчешће на Крилашу, Руднику, Рајцу, Овчару, Златибору, Копаонику, Оклетцу, Вршцу…
-Што се тиче прецизног слетања, од пре две године имамо витло које нам служи за полетање на аеродрому Костолац. Самим тим стекли су се услови за квалитетан тренинг, вели Лазар коме је отац Мирослав највећа подршка а уједно и узор, обзиром да је постизао завидне резултате и двапут био првак Спорт класе АЦЦ Лиге Србије.
-Поред оца ту су и други пилоти из „Белих орлова“ који ми пружају несебичан подстрек и пример бројних финеса и тајни овог спорта. Захвалан сам и пословођама који су пуни разумевања за моје такмичарске активности па ми по потреби дају дане од одмора.
„Бели орлови“
Параглајдинг у граду под Чачалицом почиње деведесетих као секција Аеро клуба „Пожаревац“. По препоруци Ваздухопловног Савеза Србије 2003. године чланови секције оснивају Параглајдинг клуб „Бели орлови“ кроз чији рад је обучено више од 50 пилота. Клуб је члан Ваздухопловног Савеза Србије и први у Србији који је у Затоњу уредио летиште за обуку и тренинг пилота параглајдера. Данас броји око 20 активних чланова и тридесетак ветерана и пријатеља међу којима су истакнути спортски радници радо виђени на свим такмичењима и ваздухопловним смотрама. „Бели орлови“ учествују на свим већим такмичењима државног и међународног карактера у Србији представљајући град Пожаревац на најбољи начин промовишући своје чланове и овај спорт.
-Чланови су толико присни и повезани да се тај однос може окарактерисати као родбински, јер мислимо једни на друге и међусобно се подржавамо у сваком смислу: такмичарском, приватном, људском, вели Лазар.
СВЕ СЕ МОЖЕ КАД` СЕ ДОБРО ИСПЛАНИРА
Како ради по сменама Лази је сваки дан различит и изискује добро планирање и дисциплину.
-Тачност је јако битна, поготово када је посао у питању. Остало уклапам на основу слободног времена и углавном све постижем. Има времена за изласке и дружења, тренинге, такмичења, бављење техником и опуштања у кругу породице. Рекреативно играм мали фудбал, стони тенис, билијар, возим бицикл. У слободно време моделујем и штампам предмете од пластике. Техника ме је увек интересовала па се и на том пољу непрестано усавршавам. У томе ми је доста помогао господин Зоран Рајчић допустивши да у његовој фирми „Digital logic“ имам приступ и подршку запослених у усавршавању и креирању једног пројекта, на чему сам неизмерно захвалан.
Интересујући се за будуће спортске и такмичарске планове од Лазара Марјановића добијамо одговор:
-У параглајдингу нема старосног ограничења: све док вредиш такмичиш се и не размишљаш шта ће бити након каријере. Верујем да ће се идеја сама наметнути. Средњерочни циљ ми је да постанем репрезентативац Србије а дугорочни да се такмичим по свету успешно бранећи боје своје државе и родног Пожаревца.
Влада Винкић
