Припреме за отварање копа „Костолац – Запад“
Покретањем јавне набавке за израду главног рударског пројекта отварања лежишта „Костолац – Запад“ настављене су активности на реализацији стратегије развоја костолачког угљеног басена, каже Веселин Булатовић, директор за производњу угља у огранку „ТЕ-КО Костолац“.
Он наглашава да су ЕПС и огранак „ТЕ-КО Костолац“ протеклих година уложили знатна средства у истраживање новог лежишта угља „Костолац-Запад“, које се налази у оквиру катастарских општина Дубравица, Батовац и Брежане.
− Западни део Костолачког угљеног басена располаже знатним експлоатационим количинама лигнита. Истраживања су показала да у лежишту има око 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе такође знатне количине шљунка. Експлоатационе резерве шљунка износе 14,35 милиона кубика и могао би да се пласира на тржиште – каже Булатовић. − Површински коп „Дрмно“ тренутно снабдева угљем четири термоблока у Костолцу, а ускоро ће да снабдева и пети, који је у изградњи. Резерве угља на копу ограничене су на око 200 милиона тона, што је довољно за снабдевање костолачких блокова угљем до 2038, односно 2039. године, за када је планиран и завршетак ископавања угља у лежишту „Дрмно“. Термоблокови у Дрмну Б1, Б2 и нови блок Б3, који је у изградњи, најсавременији су блокови у погледу испуњавања еколошких стандарда. Зато су ЕПС и огранак „ТЕ-КО Костолац“ за ове термокапацитете укупне инсталисане снаге 1.050 мегавата тражили нови извор снабдевања угљем и он је пронађен у западном делу костолачког угљеног басена.
Булатовић је објаснио да су се у односу на степен истражености лежишта „Костолац-Запад“ створили услови да се почне са израдом извођачких пројеката као што су главни рударски пројекат за отварање копа „Костолац Запад“, технички и други извођачки пројекти.
− С обзиром на ситуацију са угљем у Србији, дошло се до идеје да се убрза отварање угљеног лежишта „Костолац-Запад“. Према овом концепту, нови коп би се отварао и проширивао у две фазе. У првој фази планирана је куповина већег система за откривање јаловине и мањег рударског система за ископавање угља, с годишњом производњом од три милиона тона. Та количина угља из новог лежишта повећала би за око 10 одсто укупне количине угља које пристижу у Обреновац из РБ „Колубара“ и за исто толико била би повећана топлотна вредност угља који би се сагоревао у ТЕНТ- у. Тај угаљ би се трајно превозио баржама за Обреновац. Реч је о улагањима мањим од 300 милиона, евра, а све активности могле би да почну већ 2027. године – рекао је Булатовић.
Он је даље објаснио да би се у другој фази, од 2033. године, нови коп развијао сукцесивним транспортом основне рударске механизације с копа „Дрмно“. Како би рударски системи завршавали ископавање на копу „Дрмно“, тако би се транспортовали према новом лежишту и укључивали у производни процес ископавања угља и јаловине .
− Како би се смањивала производња на копу „Дрмно“, тако би се повећавала на новом копу. Све појединости фазног отварања површинског копа „Костолац – Запад“ биће дефинисане главним рударским пројектом отварања површинског копа − рекао је Булатовић.
Отварање новог површинског копа било би од великог значаја за укупну енергетску стабилност Србије.
Р.Н.