2017-11-17T09:28:20+01:00 17. новембра, 2017. 09:28 |

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ СИРОМАШТВА

Значајна помоћ локалне самоуправе

Према последњем попису становништва из 2011. године на подручју Градске општине Костолац живи 2659 припадника ромске националности. Статистички подаци званично показују да је то готово петина од укупног броја становника док нека ромска удружења из невладиног сектора сматрају да их је више, чак четвртина од укупног броја људи који живе у овој Градској општини. Највећи број Рома живи у три насеља, на Каналу, у Колишту и Дидином селу. Ниједно од ових насеља није комплетно опремљено потребном инфраструктуром, водоводом, канализацијом, топлификацијом, адекватно уређеним улицама.

Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 

Као и у другим срединама, један од већих проблема ромске заједнице је незапосленост као последица недовољног образовања и недостатка квалификација. Они који су запослени најчешће раде физички најтеже, најједноставније и најмање плаћене послове попут сезонских. Неретко преживљавају или стварају услове за живот бавећи се сивом економијом.

             Сви фактори који воде ка сиромаштву су ту: необразованост, незапосленост, неадекватни услови становања, вишечлане породице са многобројном малом децом. Еманципација и интеграција у друштвену заједницу, без обзира на њена настојања и званичне канале и покушаје отварања, често застане и због необавештености услед непознавања језика и писмености као и норми тог истог друштва.

                                              ПОМАК НАПРЕД    

              Последњих година, формирањем Градске општине Костолац као локалне самоуправе али и прокламовањем Европске декаде Рома, учињен је напредак. Проблем је уочен и отварају се институционални путеви решавања кроз деловање владиног и невладиног сектора. О овом првом, председник Градске општине Костолац, Иван Савић каже:

            Иван Савић

             -Покушавамо да решавамо проблеме ромске заједнице у Костолцу али као локална самоуправа то не можемо појединачно већ системски. Управо из тих разлога смо 2014. године отворили Канцеларију за ромска питања која треба да посредује између ромске националне мањине и локалне самоуправе. Координатор за ромска питања има овлашћења да представља локалну самопуправу пред свим институцијама које су надлежне за овакве потребе грађана – Центар за социјални рад, Црвени крст, Дом здравља, школе.

             Помоћ локалне самоуправе према ромској популацији одвија се у више праваца кроз системска и привремена решења. Када је о запошљавању реч, каже председник Савић, локална самоуправа у сарадњи са Националном службом за запошљавање организује јавне радове на којима се у највећем броју ангажују најугроженији припадници ромске популације. Током четири месеца, осим зараде имају сва права из рада укључујући здравствено и пензионо осигурање. Кроз два програма јавних радова ове године је запослено 25 људи.

             Локална самоуправа остварила је сарадњу са Домом здравља у Костолцу која се одвија у континуитету првенствено због здравствене заштите сиромаштвом погођеног становништва  које нема регулисане личне карте, матичне бројеве. Канцеларија за ромска питања у вези таквих проблема координира са МУП-ом.

             У Основној школи „Јован Цвијић“ ради ромски педагошки асистент на координацији и помаже да се успостави сарадња између школе и најугорженијих ђака и њихових породица што је још једна копча у покушају да се ромска популација укључи у образовни систем:

             -Гледали смо, каже Иван Савић, да све институције које постоје и на услузи су грађанима: Школа, Дом здравља, Национална служба за запошљавање, Центар за социјални рад, Црвени крст… приближимо најугроженијим групама како би могли да остваре права која им следују по закону јер многи од тих људи не знају да имају права ни како да остваре та права. Ромска канцеларија је ту да им пружи саветодавну помоћ. Повезивање са институцијама је до сада дало доста позитивних ефеката.

Пројекти „Друштва Ром“ на побољшању услова

 

             У настојању да помогне и побољша услове живота социјално најугроженијим породицама ромске популације Удружење „Друштво Ром Костолац“ је током неколико година реализовало низ пројеката. Последњи је имао за циљ да омогући основне санитарне потребе и реализован је у периоду од маја до октобра под називом „Индивидуална решења за адаптацију купатила“. За 15 породица које припадају социјално најугроженијим категоријама обезбеђен je  грађевински материјала за изградњу, санацију или адаптацију купатила.  Корисници су добили потребан материјал за изградњу водоводне и канализационе мреже, плочице и санитарије.

             У сарадњи са невладином организацијом „Визија“ из Крагујевца ове године је обезбеђен грађевински материјал за адаптацију објеката у којима живе. Овај вид подршке оствариле су 43 ромске породице у Костолцу. Вредност појединачног пакета је износила 205.000 динара.

             Посебну пажњу „Друштво Ром“ посвећује деци кроз пројекте који имају за циљ да их, кроз образовање, укључе у заједницу. Тако су реализовани пројекти „Образовањем до једнакости“ 2016. и 2017. године, „Подршка раном развоју, образовању и социјалној инклузији деце предшколског узраста из ромске заједнице и других ускраћених група“, затим „Подршка ромској заједници у коришћењу услуга система социјалне заштите“, „Подршка укључивању и одржавању континуитета у образовању деце ромске националности“.     

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

              У Градској општини Костолац постоје три ромске организације невладиног сектора. То су Удружење „Друштво Ром Костолац“ коју води Бајрам Морина (уједно је и координатор у Канцеларији за ромска питања), „Креативни Роми“ чије је име пре пререгистрације било „Млади момци“ са Реџепом Алијевићем на челу и „Еуро Роми“ Сефедина Шапранција који је одборник у Скупштини ГО Костолац. Сва удружења настоје,  више или мање активно, да учине нешто на побољшању услова живота ромске популације и њеној еманципоацији и инклузији у ширу заједницу али и очувању посебности културе и ромске традиције.

             Удружење „Друштво Ром Костолац“ је основала група људи окупљених око Бајрама Морине 1. новембра 2011. године са идејом да „место у коме живе учине бољим за живот“:

               Бајрам Морина

             -То је место, каже Бајрам Морина, где ће Роми бити активно укључени у друштвене токове и партиципирати у свим активностима Градске општине Костолац. Мисија Удружења је унапређење живота Рома уз очување сопствене културе и традиције, заштита људских права, посебно рањивих група, еманципација Рома и њихова интеграција у привредни, културни и друштвени живот.

             У почетку Удружење „Друштво Ром Костолац“ се углавном бавило хуманитарним радом и пружањем социјалне помоћи егзистенцијално најугроженијим породицама ромске заједнице и заштитом и промоцијом људских и мањинских права, али је временом, каже Морина, постало својеврсни „сервис“ за пружање услуга грађанима путем развојних, социјалних и образованих програма.

             Чланови „Друштва Ром“ су учествовали у раду Радне групе за израду Локалног акционог плана за побољшање положаја Рома на територији Града Пожаревца за период 2016 – 2020. година и у јавној расправи за Нацрт Стратегије за социјално укључивање Рома у Републици Србији. Удружење је остварило, каже Бајрам Морина, добру сарадњу са институцијама у локалу, са републичким органима као и са домаћим и међународним организацијама цивилног друштва.

  • Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.