Ускршње обраћање епископа браничевског Игнатија
Драга браћо и сестре, драга децо,
Христос воскрсе! Заиста воскрсе!
Ово је најрадоснији поздрав и вест које је могло да чује људско ухо, а то је да је Христос умро као што и сви ми људи умиремо, али да је ваксрсао у трећи дан и да се показао својим апостолима, мученицима и многим другима… И они су нам објавили ту вест да је Господ васкрсао из мртвих. Ово је зато најдрагоценија вест зато што човек има највећи, кључни проблем, из кога произлазе сви његови други проблеми – а то је смрт. Читав живот свакога човека од нас сваког живог бића састоји се у борби против смрти. И то човек чини хиљадама и хиљадама година. Он се бори против смрти и на неки начин тако живи, али до сада нико од људи није могао да победи смрт. Боримо се на различите начине, зависно од епохе, зависно од цивилизације, и ми тако често сматрамо да смо напредни у односу на друге цивилизације. Међутим, често се дешава да у тој борби против смрти, умножавамо смрт, покушавамо да излечимо, односно да анулирамо смрт којекаквим средствима, али често се дешава да та средства уместо да искорењују она умножавају смрт. Што ће рећи да човек сам не може победити смрт. Христос је васкрсао као човек зато што је Син Божји, што је постао човек. У личности Сина Божјега је сједињена наша људска природа и зато је и Господ зато што је постојао као један од нас, а ми смо сви смртни, али и васкрсао зато што је Син Божји. И управо то је и нама порука: ако желимо да победимо смрт то можемо да учинимо једино у заједници са Господом. То нам је Он рекао и обећао: да сваки онај ко верује у Њега, има заједницу са Њим – живеће. И ако умре, васкрснуће га Господ у последњи дан. И управо ми то чинимо кроз крштење и у цркви; сједињујемо се са васкрслим Господом у Светој Еухаристији и тамо предокушамо ваксрсење наше.
Зато је Еухаристија односно, Света литургија како се другачије зове, радосни догађај. Она која увек доноси радост кад год се служи зато што је предокус тога Васкрсења Христовог, али и општег васкрсења свих нас… Али још једна димензија постоји када се говори о васкрсењу. Васкрсење није само победа над смрћу која је у ствари распад у смислу раздељује се душа од тела, распада се човек. Смрт је таква да заправо прекида наше односе са онима који нас воле и са онима које ми волимо и зато је смрт и болна не само за онога који умире, већ и за оне који су везани за тога који умире. И управо васкрсење, а то нам показује Света литургија, је поновно успостављање те заједнице са свима онима који су нас волели и који нас воле и које ми волимо, али и са многима које срећемо и са којима се сједињујемо у Светој Еухаристији. И зато на Светој Литиргији помињемо имена умрлих и тамо нема дељења између живих и мртвих, сви смо тамо присутни зато што је Литургија предокус Васкрсења, а Васкрсење носи то поновно успостављање заједнице свих нас са Господом и међу собом.
То је, најкраће речено, суштина Празника коме се надамо и кога славимо а то је Васксрсење Христово, и надамо се нашем васкрсењу, јер нам је Господ обећао да ће и нас васкрснути ако умремо и то обећање потврдио својим Васкрсењем. То није само једна празна реч: Господ је васкрсао и он је првенац од свих оних људи који умиру, јер Он је васкрсао а за њим ћемо васкрснути и сви ми, Његовом силом, Његовом добротом и милошћу.
Христос воскрсе!
Заиста воскрсе!