Kada kažemo pozorište, najpre se setimo uobičajene, pa čak i otrcane fraze ‘’daske koje život znače’’, misleći najpre na scenu kakvu većina ljudi poznaje već gotovo tri milenijuma. Međutim, uporedo sa klasičnim pozorištem, postoji , čak i duže, lutkarsko pozorište koje isijava neverovatan spektar raznolikih pojavnih oblika. Tada se ova fraza može transformisati u naslov ovoga teksta jer lutke , to skromno jedinstvo krpa, sunđera, plastike, kanapa, staklenih klikera umesto očiju, kanapa umesto kose, tek u rukama umetnika ožive i postanu ‘’glumci’’; samo tada i samo tako one postoje u mašti gledaoca.
Već petnaest godina u Centru za kulturu Požarevac postoji i radi jedino amatersko lutkarsko pozorište u našoj zemlji. Pokrenuo ga je i o njemu se, sve ove godine, stara magistar Savo Džinkić, profesor Visoke tehničke škole u Požarevcu, po struci inženjer elektrotehnike, a po vokaciji pozorišni čovek od glave do pete – reditelj, glumac, kostimograf, pisac dramskih tekstova. Uz aktivnu saradnju sa kolektivom ove renomirane kuće, stvorene su mnoge predstave , a kroz pozorište je prošlo desetine talentovanih, mladih glumaca kojima je pozorište bilo škola glume, ali i škola života jer su na brojnim predstavama na svojoj sceni, kao i na gostovanjima, mogli da se zbliže, upoznaju, steknu uzore i izgrade radne navike. Važno je napomenuti da je lutkarsko pozorište jednostavno moralo da se dogodi Centru za kulturu kad – tad jer je za ovu zgradu vezan malo poznat podatak: mala scena ove renomirane kuće arhitektonski je projektovana i izgrađena kao lutkarska sala! U njoj se nalazi scena sa ‘’ferzenkom’’ , podbinskim prostorom čije su dimenzije projektovane za rad sa lutkama sistema ‘’ginjol’’, tako da obezbeđuju nesmetan rad ansambla i optimalno praćenje predstave iz najpovoljnije vizure. Svega nekoliko scena u našoj zemlji je projektovano i sagrađeno sa takvom osnovnom namenom. To je, naravno, i jedna od povoljnosti koju je trebalo iskoristiti.
Statistički gledano, lutkarska scena pozorišta ‘’Milivoje Živanović’’ najuspešnija je u ovom pozorištu. Sve predstave ove scene beleže dvocifrene ili čak trocifrene brojeve nastupa. Rekorder je, svakako , predstava ‘’Mačak u čizmama’’ koja sigurno drži rekord u amaterizmu (a i među profesionalnim pozorištima malo ih se može time pohaliti) da je igrana preko 300 puta! Pored domaće scene, gotovo da ne postoji grad u našoj zemlji gde se nije gostovalo. Beograd, Novi Sad, Kotor, Kragujevac, Kruševac, Kladovo, Smederevo, itd, itd. Pozorište je nastupalo na ‘’Festivalu djeteta’’ u Kotoru, u Baošićima učestovalo u letnjoj školi Crvenog krsta, a broj humanitarnih nastupa po bolnicama i specijalizovanim dečjim ustanovama je takođe veoma značajan.
Dragi Ivić