Песничке душе, прецизног педагошког ослонца и богатог дијапазона ангажовања наша саговорница из дана у дан шири својевремно постављене оквире остављајући на тај начин значајан траг у окружењу. Уважавана и нагађивана као поета, одговорна у образовно-наставном миљеу основне професије , хумана и активна у кружоку неколицине удружења. То је у две реченице Магдалена Реџовић, Костолчанка већ 25 година, чији рад плени културни, педагошки и традиционални миље града на Дунаву.
-Период основне школе у родној Руми памтим по великом броју ваннаставних активности, друштву и дивним учитељима и наставницима који су нам били велика подршка у стицању знања. Иако је већини вршњака била баук, мене је највише привлачила математика, а истом мером волела сам часове српскохрватског језика и историје. Похађање бројних секција омогућило ми је учешће на такмичењима а захваљујући добрим основама било је логично да упишем природно-математички смер Гимназије „Стеван Пузић“ у Руми. Већ у првој години исказала сам интересовање за лепу писану реч што су уочили и професори. Објављивање песама у школским новинама, награде на такмичењима и подстрек професорке књижевности већ на крају прве године су ме чврсто усмериле ка томе да следећа степеница у мом школовању буду студије српског језика и књижевности, испричала нам је Магдалена која октобра 1998. године дипомира на Филозофском факултету у Новом Саду и стиче диплому професора српског језика и књижевности.
– Рођена сам 1974. године у Руми где сам и одрастала у породици Јована и Вере Ракић, вредних и честитих људи чија су врата свима била широм отворена. У време злехудих деведесетих, примили су под свој кров две породице избеглица из Хрватске и помагали без икакве материјалне надокнаде све док нису стали на своје ноге. Сестра Славица и ја од њих смо научиле да помогнемо свакоме коме је помоћ потребна. Велику енергију за рад наследила сам од оца, а од мајке упорност, љубав према читању и књигама, истакла је Магдалена.
ЂАЧКИ ТАЛЕНАТ ДАЈЕ ЗАЈЕДНИЧКИ ЕЛАН
Поменуто звање само три месеца касније доводи Магдалену у Костолац када почиње да ради као наставник у основној школи „Моша Пијаде“ која данас носи име „Јован Цвијић“. Има томе равно четврт века, јер јој је први радни дан био 18. јануар 1999.године.
−Рад у школи подразумева целоживотно учење и усавршавање, а то се поклапа са мојом животном филозофијом да читав свет све зна и да се од свакога и у свакој прилици може нешто научити. Бити наставник у 21. веку није лако. Пуно је изазова са којима се суочавамо и са којима свакодневно морамо да се боримо. Предмет који предајем пружа велике могућности за препознавање талената које имају ученици и које треба неговати, вели Магдалена Реџовић истичући да је посебно поносна на ђаке који који воле да читају, пишу, рецитују, глуме, воде радио емисије…
-Њихов таленат и упорност дају заједнички елан да шаљемо радове на литерарне конкурсе и укључујемо у пројекте, како у локалној заједници тако и на републичком нивоу. Са колегиницом на послу и кумом у приватном животу Горданом Славковић годинама водим школску новинарску секцију. Сарађујемо са Савезом за школски спорт Србије а наши млади новинари објављују запажене чланке у подлистку ,,Спортског журнала“ „Пламенак“ и инстаграм страници. До пандемије короне на костолачком „Стил радију“ суботом је редовно емитована емисија „Плави чуперак“ док је једно време у штампаном облику излазио лист ученика Основне школе ,,Јован Цвијић“ „Ђачко перо“. Данас наши млади новинари чланке објављују на сајту школе. Велику подршку пружају нам управа школе као и све установе културе у нашем граду. Пре свега костолачко одељење Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац и Центар за културу „Костолац“ који редовно позивају наше новинаре да посете културне догађаје и праве прилоге, испричала нам је Реџовић.
Награде
Наша саговорница је за књижевни рад до сада освојила сисајет награда, диплома и похвала. Међу њима издваја чак три „Орфејева свитка“ на међународним песничким сусретима „Орфеј на Дунаву“ који се одржавају у Костолцу, награду Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ за најбољи рад на конкурсу „Разгледница Костолца“, плакету за прво 2021. и плакету за друго место 2022.године на Међународном књижевном конкурсу „Два пера у једном даху“, као и трећу награду на конкурсу за кратку причу 2019. године у Малом Црнићу.
СТВАРАЛАЧКО АНГАЖОВАЊЕ
За изузетне резултате у образовно-васпитном раду Магдалена Реџовић је поводом Дана просветних радника 2013. године добила признање Града Пожаревца али је уз рад са ученицима оставила простор за сопствено стваралачко ангажовање. Са Клубом љубитеља књиге ,,Мајдан“ Костолац и председницом Славицом Пејовић сарађује од самог оснивања, а последње две године повремени је модератор књижевних вечери и манифестација.
-Чињеница је да сам од малих ногу волела да читам и пишем, али је овај сегмент у мени био скривен све до 2017. године. Тада је у Библиотеци у Костолцу обновљена манифестација „Чајанка са књигом“ а ја по позиву руководиоца овдашње Библиотеке Ренате Минић одлучила да напишем и прочитам причу „Речи на Ч“, испричала нам је Магдалена Реџовић која наредне године објављује збирку прича „Азбучница од ситница“, а 2020. књигу песама обједињену насловом „Љубав и ситнице“.
−Мислила сам да је објавити књигу тешко, али је такве илузије разбила директорка библиотеке „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу Данијела Божичковић Радуловић издавач и рецезент „Азбучнице од ситница“. Повучена овим искуством било ми је много лакше да збирка „Љубав и ситнице“, коју као издавач потписује костолачко Удружење ,,Од књиге до душе“, дође до читалачке публике, објашњава Реџовић која сада редовно своје стихове и приче објављује у часописима „Мајдан“, „Стиг“, бројним штампаним као и електронским зборницима.
Магдалена је такође члан костолачког Удружења „Од књиге до душе“ са којим учествује у свим акцијама у којима се промовишу традиција и култура овог краја.
-Ангажовање у Удружењу пружило ми је могућност да упознам дивне жене са којима радо размењујем рецепте и које су у сваком тренутку спремне да помогну онима који имају мање среће у животу. Скупа се укључујемо у хуманитарне акције, док је међу основним активностима промоција старих јела, обичаја и рукотворина, повезивање традиционалних вредности, културе и старих заната са савременим технологијама, очување и промоција културе, традиције и обичаја нашег краја кроз туризам, сазнајемо од уважене саговорнице која је члан и Управног одбора Удружења „Психолошки центар“ Костолац.
-Овде радим на неколико пројеката за младе које је покренула руководилац „Психолошког центра“ Оливера Хајровић. Поменућу избор за најхуманијег ученика осмог разреда основне школе „Јован Цвијић“ и пројекте ,,Моја Србија“ и „Први кораци у новинарству“ у које сам се радо и са великим задовољством укључила. Иако на први поглед сва ова интересовања нису лако спојива, није тако. Све ово повезује љубав и пријатељство а највећу подршку пружа ми породица: супруг Звездан, ћерка Ања и син Лука. Они су моја полазна и исходишна тачка, каже Магдалена Реџовић закључујући наш сусрет занимљивом чињеницом:
-Када ми се телефоном или поруком јаве ђаци да скупа поделимо неку значајну вест или догађај, не постоји реч којом бих могла описати ту радост и понос. Такви тренуци увере ме да вреди радити овај посао. Управо су ђаци ти који ме свакодневно мотивишу да померам своје, али и њихове границе.
Влада Винкић
