2021-01-11T09:28:07+01:00 11. јануара, 2021. 09:27 |

Марамица остала на ђерму

Када је Аница Миленковић напустила оркестар Мише Стојићевића, није му било лако да нађе адекватну замену. А имао је је заказана весеља и концерте за годину дана унапред, па је морао брзо да попуни место познате певачице. Било је неколико неуспешних покушаја, а онда је дошло до сусрета са Жаклином Илић. После прве пробе, атрактивна и веома лепа певачица дивног гласа одушевила је тада веома популарног хармоникаша и композитора. Наступајући са његовим оркестром, на пречац је освојила љубитеље народне музике. После Светлане Величковић и Анице Миленковић, оркестар Мише Стојићевића је коначно поново добио певачицу достојну звезданих висина, којој се смешила блистава естрадна каријера.


  Иако се Жаклина истицала префињеним манирима и женском лепотом, била је веома скромна и желела је да се гласом, песмама и понашањем на сцени допадне љубитељима народне музике. Било је то крајем 1995. године, а почетком следеће 1996,  „Дискос“ је објавио њен деби ЦД и касету са песмама Мише Стојићевића под симболичним називом „Рођени за љубав“, са кога су велику популарност и слушаност на радио станицама обезбедиле песме „Очи боје ноћи“, „Повојница“ и „Поздрави га брате“. 

                                            ЕСТРАДНО ОСВЕЖЕЊЕ

         После објављивања првог музичког издања, све се догодило муњевитом брзином и Жаклина Илић је преко ноћи постала право естрадно освежење. Љубитељи народне музике су у њој препознали велику музичку звезду, што је својим другим ЦД-ом који је „Дискос“ објавио годину дана касније под називом „Куда поћи после свега“, оствареним тиражом и популарношћу песама, то  и потврдила. Уз  адекватну медијску подршку и професионалним односом према послу, Жаклина Илић постаје једна од најпопуларнијих младих певачица народне музике и убрзо стиже заслужено признање. У оквиру фестивала „Моравски бисери“ добија једну од најпрестижнијих музичких награда „Златни мелос“ за најуспешнију младу певачицу 1998. године. 

           Челни људи у „Дискосу“ су одлучили да искористе новонасталу ситуацију, па су јој објавили нови албум под називом „Линија живота“ са веома слушаним песмама „Упали зелено“, „Све због тебе“ и „Дођи опет мило моје“. Овим албумом се Жаклина Илић потвдила као певачица и нашла своје место у друштву најпопуларних певача народне музике. Крајем исте године објављује још један албум под називом „Нисам крива што сам лепа жена“, са кога су хитови постале и песме „После свађе, све је лепше“, „Рођендан“, „Жеља на јастуку“ и „Жао ти је, жао“. Њена популарност је расла из дана у дан, а самим тим и оркестар Мише Стојићевића је стицао све већи реноме и био све траженији. Већ наредне1999. године, „Дискос“ је објавио нови албум под називом „Чији ти је извор слађи?“, који је био крцат хитовима. У жељама на радио станицама поред претходних, све више су се могле чути и песме са новог албума. Осим насловне нумере, публика је заволела и песме „Ти имаш моћ“, и „Врати ми дечка“.

 АМАЈЛИЈА, МАНГУП  И ТРИ ВИЛЕ

         Без обзира што нових снимљених десет песама „Гранд“ продукција никада није објавила, неке од њих, не зна се како, „процуриле“ су до радио станица и постале велики хитови. Када је Жаклина први пут чула ове песме на једној радио станици, згранула се и упитала како је то могло да се деси? 

        -Не знам како се то догодило и ко је песме из студија доставио тој радио станици, али неке песме су после емитовања на радију почеле да се певају на разним весељима и једноставно их је народ прихватио. Песме „Амајлија“, „Није манагуп“ и „Три виле“ се и данас могу чути путем радио таласа. Узалуд је да размишљам о томе ко је те песме изнео из студија, а сада када је то публика прихватила, немам права да се љутим, каже Жаклина.    

                                                 ЗВЕЗДА ГРАНДА

        Популарност Жаклине Илић није могла да промакне естрадном магу Саши Поповићу. Позвао је на разговор, сада већ брачни пар, Жаклину и Мишу Стојићевића и понудио услове које нису могли да одбију. Миша се својски потрудио и компоновао песме које су надмашиле очекивања Саше Поповића. Почетком 2000 године, Жаклина Илић је у правом смислу постала „Звезда Гранда“ са албумом који је објављен под називом „Карта среће“. Уз медијску подршку на Пинк телевизији, песме са овог албума постају велики хитови,  ЦД остварује рекордан тираж. Песма „Марамица“, којој се не зна аутор, написана у маниру традиционалних народних песама, са новим аранжманом Мише Стојићевића, постаје евергрин народне музике и једна од најслушанијих на радио станицама у целој Србији. У њој је публика препознала богатство и лепоту праве народне песме и дан данас, после две деценије од објављивања, љубитељи народне музике је радо слушају.

         Крајем исте године на тада веома престижној манифестацији коју организује „Мелос естрада“, Жаклина Илић се нашла у друштву одабраних, где јој  је уручено ново признање за најуспешнију младу певачицу године, а песма „Марамица“ је томе највише допринела, јер многи су у њој препознали сву лепоту праве народне музике.

         Челни човек „Гранд продукције“ Саша Поповић је био презадовољан постигнутим успехом и брачном пару Жаклини Илић и Миши Стојићевићу понудио је нови, још повољнији уговор, што су они оберучке прихватили. У свом тонском студију „Диск Тон“ у Пожаревцу, Миша Стојићевић је урадио песме које су обећавале врхунац Жаклинине каријере.

                                                     КАРТА СРЕЋЕ

        А онда долази до невероватног обрта, скоро незабележеног на естради! Жаклина и Миша Стојићевић су се разочарали поремећеним односима на естрадној сцени, естрадна правила игре за њих су постала неприхвтљива. Заједно одлучују да естради и музици кажу збогом и да се опробају у неком другом послу! Већ снимљени музички материјал са песмама које су били потенцијални хитови, а који је Саша Поповић жељно очекивао, одлучили су да не објављују.

        Када је за ову њихову одлуку сазнао директор Гранд продукције нашао се у чуду. Није му било јасно како је могуће да снимљени материјал неће угледати светлост дана, када је уговор потписан, уплаћен цео износ за издавање и рекламу новог албума. Одмах је позвао на разговор овај брачни пар. Веровао је да је у питању неспоразум међу њима, а када се уверио да је све у реду, помислио је да су можда били незадовољни Грандовом промоцијом претходног албума. Када је видео да ни једно ни друго није у питању, предложио је нешто треће, али ни то није прихваћено,.         

        Иако је естрадна каријера Жаклине Илић трајала кратко, непуних пет година и за то време објавила пет албума и неколико компилацијских издања, љубитељима народне музике је оставила довољно хитова и песама које ће публика памтити.

       

ЧИЈА ЈЕ МАРАМИЦА?

            Веома је занимљива прича како је Жаклина добила песму „Марамица“. 

           -Ову стару песму смо случајно чули на неком весељу и веома нам се допала, али ни после дужег трагања нисмо успели да сазнамо име аутора. Дуго смо размишљали да ли да је ставимо на ЦД. Песма се Жаклини допала, па смо је уз корекцију текста извесне Славице Ивановић, аранжмански уобличили и у договору са Сашом Поповићем, снимили. У потпису на ЦД-у смо, као што и други раде, написали народна и тако је овој песми продужено трајање, каже Миша Стојићевић. 

                                             

 ЂЕРАМ ЧУВА ТАЈНУ

          Жаклина Илић је рођена 30. јуна 1975. године у Ждрелу код Петровца на Млави. Мајка Радмила и отац Мирослав се нису бавили музиком, али се из њихове куће стално чула музика са радија и певање њихове кћери. Иако нису били одушевљени њеном одлуком, подржали су је у жељи да ради оно што воли и касније су били поносни на њу када је постала популарна певачица.

          Иако збуњеним родитељима, брату Ивици и најближим пријатељима није било по вољи што су у време највеће популарности Жаклина и Миша без објашњења напустили естрадну сцену, нису имали куд. Прихватили су њихову одлуку да без објашњења престану да раде оно што највише воле и у чему су најуспешнији и да се посвете породичном бизнису.

           Са временске дистанце од две деценије, испоставило се да је то био исправан пророчки потез. Брачни пар Стојићевић успешно је започео породични бизнис у Братинцу. Изградили су један од најлепших ресторана са базеном у овом крају под називом „Ђерам”, који је постао стециште многих културних и других догађаја и скупова и који често посећују некадашње Мишине и Жаклинине колеге. 

ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ