Марија Павловић је матуранткиња природно-математичког смера Пожаревачке гимназије. Реч је о девојци која воли да разуме срж ствари и појава, било да је у питању њен унутрашњи свет или онај спољашњи. Трага за хармонијом до које се полако долази разумевањем. Воли да истражује, да скупља искуства и тако шири своје видике у свим дисциплинама, како апстрактним тако и оним практичним. Постоји огроман свет ван наших малих људских перспектива и она увек настоји да га разуме у целости, тражећи нова знања. У школи воли већину предмета јер је сваки учи нечему новом. Највише је занимају филозофија, социологија, анализа књижевности и осталих уметности и медија, информационе технологије и математика. Друштвене науке дају јој могућност да разуме оно људско и скривено, а природне науке да разуме свет у коме живимо, његова правила и могућности које нам даје и одузима. Комплетна слику, каже она, човек стиче тек познавањем оба света.
У трећем разреду гимназије Марија је освојила другу награду на Српској филозофској олимпијади. Њен есеј, писан на енглеском језику, омогућио јој је да представљала Србију на Светској филозофској олимпијади, која је услед пандемије одржана онлајн. У четврој години освојила је прво место на Школској филозофској олимпијади, а пето на Српској филозофској олимпијади. Такмичила се и на државном нивоу из енглеског језика, а њен дигитални рад на тему борбе против рака дојке, био је изложен у салону РТС-а.
Роберт Стојиловић, професор филозофије рекао је о Марији:
-Бити у стању да образложиш свој став, а да у исто време будеш спреман да га доведеш у питање, моћи на малом простору изразити своје мисли, а онда изменити израз, а да његов смисао остане исти, преиспитивати своја уверења пошто се саслушају туђа, то су карактеристике које припадају ученици Марији Павловић, а остварени резултати из филозофије само су природна последица таквих карактеристика, које су уједно и све што је потребно човеку који учи и развија се.
Марија учи спонтано, уз музику, воли да се изгуби у томе што учи. Жели да учење буде пријатно и попут игре. Сматра да учење било чега може бити забавно било коме, само ако теми приђе на одговарајући начин. Без предубеђења, жеља, и свега што особу одваја од тренутка. Учење треба да буде једно јединствено искуство. Сматра да би школски програм требало да буде више пријатељски настројен и флексибилан према људима који се по нечему разликују. Предавања треба да буду интерактивнија и да захтевају од ученика критичко мишљење и радозналост, јер су то важне особине коју школа треба да негује. Волела би да се у школи више уче и нови медији попут дигиталне уметности, анимације, видео игрица и филмова. Волела би да се из књижевности ради више женских писаца и савремних уметника. Марија најрадије чита Терија Прачета, енциклопедије, Политикин забавник и филозофску литературу. Воли и сатиричне текстове и књиге, а омиљени жанрови су јој ксенофикција и дистопија. Желела би да се бави програмирањем, 3Д моделингом и/или дигиталним дизајном. Видео игрице су јој један од омиљених жанрова уметности због њихове интерактивне природе и потенцијала за размену искустава у вези са комплексним темама кроз причу и игру.
Ненад Милошевић, професор српског језика и књижевности рекао је о Марији: -Често си негде између речи и мудрог погледа. Између вешто написаног и дубоког промишљања. Између света који свако види и оног који не разуме свако. А ту се крије звезда која небу даје причу. Без много устручавања. Не кријеш се. И не сакриваш ништа иза ћутње. Ту негујеш мисао која увек спремно чека – зрела и домишљата. Критична и објективна. Самокритична и снажна. Мудра у поимању 21. века. А не потцењује ни значај оних пре њега. Марија, свету нећеш променити одело. А душу му ионако јако добро схваташ. А само се она збиља и броји. Буди и даље њен верни проматрач!
Елисавета Н. Павловић, Маријина мајка, каже да је њена ћерка креативна, радознала, саосећајна и ентузијастична. Воли да слика, црта, пише и ужива у креативним делатностима. Такође, види је и као веома самокритичну, али рационалну. Својом подршком, љубављу и разумевањем мотивисила ју је да расте и развија се.
О својој школи Марија је рекла:
-Пожаревачка гимназија и њени професори су ми пружили одређене путање које могу да пратим да бих дошла до знања а да не будем расејана, што обично јесам. Вечно сам захвална за негу коју ми је ова школа пружила.
Марија Костић, школски педагог