2019-05-12T15:09:45+02:00 12. маја, 2019. 15:09 |

Марија Запутил: Све за своје ученике!

Сарадњу која годинама уназад резултује успехом својих ђака остварује вођена принципима: стручност, љубав према деци и преношење знања.  А резултати њених ученика су изузетни, међу којима издвајамо: дванаест републичких награда на Такмичењу из српског језика и језичке културе и Такмичењу „Књижевна олимпијада” у последњих 5 година, ученик Обрен Гојковић освојио је другу награду на Међународном литерарном конкурсу Друштва „Свети Сава“, Јана Јоксимовић на Окружном литерарном конкурсу из области Првог светског рата освојила је другу награду, док је Јелени Јовановић, ђаку генерације друштвено-језичког смера Пожаревачке гимназије за школску 2016/17. годину, припало чак 8 републичких награда.

 – Не сматрам да су само награде највећи успеси једног ученика или наставника. Успех долази сам ако је комуникација међу њима на одређеном нивоу, пре свега уколико наставник разуме и схвата ученичке потребе и мисли, објашњава наша саговорница Марија Запутил. – У свом раду увек полазим од исхода, размишљајући о томе какав ће ученик и са којим ставовима изаћи из учионице, а посебан подстрек је када ђаци спремајући се за такмичења кажу: „Не идемо само ради надограђивања знања, већ и због дружења са Вама!“

Одрастала у пожаревачкој Табачкој чаршији, Марија Запутил је уз сестру Ивану имала подршку, разумевање и толеранцију родитеља Драгане и Владимира.

– Наше детињство протицало је у знаку радости,  и често се сетимо речи родитеља: „Учите и будите срећне”. Обе смо имале своја интересовања: Ивана је желела да буде спортиста (некад репрезентативац у каратеу, данас наставник физичког васпитања), а ја као дете маштала да будем певачица или наставница.

И Маријине жеље су се испуниле, јер ради као професор српског језика и књижевности у Пожаревачкој гимназији, али и у Музичкој школи  „Стеван Мокрањац”:

– Рад у Музичкој школи је јединствен: увек сам окружена музиком, те свакодневно имам прилику да уживам и учим о музичком стваралаштву.

– Поменули сте детињство и једнаку љубав ка језику и музици. Но, када је тас на животној ваги превагнуо?

– Током школовања моја интересовања су се искристалисала и двоумила сам се: студирати српски језик или математику. Мислим да је то утицај Лепосаве Поповић, наставнице српског у основној, и Бранислава Стојановића, професора математике у Гимназији. Превагла је одлука за Филолошки факултет, јер је подстрек професорки Зорице Економидес и Босиљке Милић за мене и данас од огромног значаја.

Филолошки факултет у Београду, наша саговорница, уписала је 1997. године и то доба памти по учењу уз свећу, предавањима, вежби, испитима…

– …И по великом ослонцу коју су ми пружали супруг Владимир Марковић, родитељи и сестра, допуњује нас Марија Запутил. – Јануара 1998. године почела сам да волонтирам у Друштву за српски језик и књижевност Србије на позив Босиљке Милић. Овај рад донео ми је искуство и знање које данас примењујем у учионици, али и свом научном раду. Нарочито драгоцена усмерења долазила су од Босиљке Милић, која је већ 25 година мој највећи узор, идеал наставе српског језика и књижевности, мој сарадник и саветник, професор који увек има конкретне педагошке савете и идеје, док морам поменути огромну подршку и проф. др Вељка Брборића и проф. др Зоне Мркаљ.

По завршеним основним студијама, Марија Запутил наставила је усавршавање стичући звање Дипломирани филолог Српског језика и књижевности – Master. Стечено звање и знање обилно корити у раду и едукацији, како ученика, тако и сопственом, јер су рад у Пожаревачкој гимназији, Музичкој школи и Друштву за српски језик и књижевност Србије у коме организује семинаре и такмичења републичког нивоа и пише стручне и методичке радове – озбиљни и одговорни послови.

– Захвална сам својим директорима Зорану Глигоријевићу, Зорану Марићу и Данијели Жуковској који су увек били ту – и за мене и за друге колеге, и давали подстрек за рад, вели наша саговорница. – То је допринело да ојачају моји принципи који се огледају у љубави према деци, стручности и коректном и несебичном преношењу знања, што је све скупа за мене – пут ка успеху! Највеће успехе са ученицима и у сопственом научном раду постигла сам по рођењу сина Јанка Марковића, који ми је улио нову снагу и снажнију  љубав према према ђацима које едукујем  и научно-истраживачком раду који обављам.

Научни рад и признања

Марија Запутил је објавила низ стручних и методичких радова и приказа у школским и стручним часописима, коаутор је Приручника за наставу књижевности за четврти разред гимназија и средњих стручних школа у издању „Новог Логоса“, рецензент је Приручника за наставу српског језика за други разред гимназија и средњих стручних школа уз Граматику 2 у издању „Новог Логоса“ и Граматике 6 „С речи на дела” у издању „БИГЗ“-а. За 12 година рада у образовању има око 800 сати акредитованих семинара. Добитница је захвалница за допринос и ангажовање Удружења за заштиту ћирилице српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије, Пожаревачке гимназије, Музичке школе, КПЗ Града Пожаревца. Ту су и признања Пожаревачке гимназије за допринос унапређењу васпитно-образовног рада, Друштва за српски језик и књижевност Србије за залагање у раду с ученицима и натпросечне резултате на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе и такмичењу из књижевности „Књижевна олимпијада” од школске 2012/13. до 2017/18. године. Добитник је повеље Друштва за српски језик и књижевност Србије за изузетан допринос угледу и раду Друштва за српски језик и књижевност Србије од 1999. до 2019. Водитељ је Обуке за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења. Прошле године покренула је процес напредовања у струци и стекла звање педагошки саветник, у чему су јој подршку пружили Велиша Јоксимовић, начелник Школске управе и Драшко Грујић, просветни саветник.

– Како протиче Ваш дан?

– Радно и породично: свакодневно се припремам за наставу, сарађујем са колегама и ученицима, посвећујем љубав и пажњу својој породици. Преда мном су свакодневно моја улога и моји задаци, а то је да ученике подстичем на развијање писмености и да негују и воле српски језик и књижевност.

На крају сусрета каже да има много планова, како у образовању других и сопственом усавршавању, тако и у породичном животу, а осмех на лицу свог детета и својих ученика је оно што је води кроз живот и даје снагу за даљи рад.

– Сматрам да су животне лекције проистекле из искуства најважније. Тренутно ми је у плану да напишем стручно-методичку књигу о Радоју Домановићу, као и да наставим путем којим сам кренула: континуирано учење, усавршавање и напредак – сопствен и својих ученика.

– Ваш животни мото гласи

– Стручност, љубав, толеранција и разумевање. Бити стручан, волети децу и адекватан пренос знања јесу епитети које сматрам најважнијим у образовању, закључује Марија Запутил.

Влада Винкић