Марија Животић је матуранткиња природно-математичког смера Пожаревачке гимназије. Комуникативна је, дружељубива, доследна, амбициозна и искрена. По њеним речима, у Пожаревачку гимназију крочила је као природњак склон математици, физици и биологији. Љубав према природним наукама се одржала, али и проширила на психологију, социологију и матерњи језик. У тим предметима види изазове које обожава. Воли да чита, а током гимназијских дана почела је и да пише. Љубав ка глуми и позоришној режији јавила се у другој години, у истој години када је почело изучавање психологије, школског предмета.
Марија се такмичила из географије и рецитовања, учествовала је на литерарним конкурсима и писала за школски часопис “Развитак”. На републичком нивоу Националне географске олимпијаде добила је похвалу. Била је редован члан Ученичког парламента, чланица хора и драмске секције. На Фестивалу стваралаштва младих на Београдском сајму, представљала је психолошку секцију и њихов пројекат о очувању менталног здравља.
Весна Милић, професор српског језика и књижевности, рекла је о Марији: -Константин Станиславски је рекао: “Воли уметност у себи, а не себе у уметности” и Марија одувек живи ову максиму. Волим њену доследност и у уметности и у науци. Осећа дубоко свет око себе, интуитивно зна шта је лепо и добро, а опет чврсто стоји на земљи и у себи мири конвергентно са дивергентним. Марија је мост између та два света.
Чланица је Омладинског позоришта “Дадов” и волела би да своје образовање настави на Факултету драмских уметности. Слободно време проводи читајући о културама других народа, а бавила се и научним радом из области Историје српске културе у Образовном културном центру ,,Вук Караџић” у Тршићу. У новембру 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, презентовала је научни рад на тему ,,Почетак пожаревачког позоришног живота”, а за матурски рад је одабрала драматизацију Нушићеве “Протекције” и Стеријине “Зле жене на почетку пожаревачког позоришног живота”. Занима је позориште, почев од историје позоришта, преко драматургије, режије, па све до глуме.
Слободно време проводи у дугим шетњама са пријатељима и посећује библиотеку. Марија је завршила музичку школу и користи сваки слободан тренутак да свира на клавиру. Воли емисије научне тематике, као и квизове попут Слагалице и Потере, али и емисују Сасвим природно. У породици је окружена млађом децом и самим тим је усмерена на игру коју воли више од свега. Сваки дан за њу је нова авантура. Песма, плес, игра и љубав ка читању у њеној свакодневици су уједињени.
Ана Трајковић, професорка социологије рекла је о Марији:
-Марија је прави пример узорног, вредног и одговорног ученика. У раду је темељна и систематична, спремна да укаже на важност науке, знања и образовања. То показује својим редовним присуством и ангажманом. Поред наставе, ангажована је и у многим ваннаставним активностима, у жељи да допринесе и истражи своје могућности. Красе је уметнички дух, интересовања у тој области, али и свестраност и жеља да сазна више и када су друге сфере у питању. Одличан је тимски играч, поуздана је и скромна. Није наметљива и увек добро процени када и како треба да поступи. То показује њену зрелост, људске квалитете и спремност да стално ради на себи. Ценим њену директност у комуникацији, јасноћу с којом говори и борбеност за оно што сматра вредним. А то јесте знање. Сигурна сам да ће је њена радозналост и истраживачки дух водити увек у том правцу. У правом правцу.
Маријини родитељи, Гоца и Веља, кажу да је Марија по природи разиграна, храбра, одлучна и да воли промене. Сваки дан је био и остао нова бајка, нова авантура. Скромна је, воли изазове и позориште. Свестрана је, и њени родитељи пружили су јој могућност да се пронађе и усмери ка активностима које јој пријају. Бавила се балетом, спортском гимнастиком, музиком, пливањем, али и модерним плесом. Виде је као успешну, задовољну и срећну јер је успела да оствари своје циљеве.
Да није ђак наше гимназије, Марија сматра да би се вероватно развила у неком другом смеру и заинтересовала за друге области. Ипак, њој је драго што су њена интересовања проистекла из свести о сопственим предиспозицијама које је открила између два школска звона у Пожаревачкој гимназији.