Врхунац досадашњег рада и музичког ангажовања нашег суграђанина Марка Марушића, који дуги низ година остварује успехе широм Европе у области џеза и фламенка, дошао је током минуле, 2020. године. То је период када овај музички педагог и интерпретатор истовремено добија понуде са Универзитета за џез и популарну музику, као и Конзерваторијума џез и класичне музике у Бечу, за педагошко ангажовање у области гитаре.
Наш саговорник рођен је 1976. године у пожаревачкој породици Марушић у којој су отац Стипе и мајка Светлана били велика подршка њему и сестри Валентини да истрају у свом путу који их је одвео у свет професионалног бављења музиком.
– Ја сам дете које се од своје седме године, када се породица из једног преселила у други крај Пожаревца, близу Саборне цркве, највише слободног времена проводио у Хомољској улици. Иако је то скоро центар Пожаревца, све је одисало тишином и међусобним поштовањем комшија, а нама клинцима, цигле замењивале стативе фудбалског терена. Неретко смо време проводили у дворишту Школе „Доситеј Обрадовић“ коју сам похађао, али ће увек остати упамћено време безбрижја и одрастања, разних игара, дружења, првих љубави, сећа се тог времена наш саговорник коме једна од љубави која се рађа у то доба постаје музика, тачније – гитара.
МАГНЕТНА ПРИВЛАЧНОСТ
– Једно преподне отац је дошао кући носећи из града нову гитару и нову хармонику. Сестра је у руке узела хармонику, а ја гитару, покушавајући да на последње три жице створим неки звук. Истовремено, на радију је емитована мелодија у Г дуру која се стицајем околности поклопила са мојим Г, Х и Е звуцима, што ме је запрепастило. Ето, тако је настао мој спој са гитаром, а љубав траје до данас. Како је очева жеља била истоветна мојој да овладам инструментом, паралелно са трећим разредом основне уписујем Музичку школу „Стеван Мокрањац“, а како није било места на смеру гитаре, похађам виолину код наставника Славка Илића. Но, уз сестру Валентину која је била у Средњој музичкој школи и музику са радија и касета, савладао сам гитару којој се озбиљније посвећујем неколико година касније. Наиме, завршио сам Основну музичку школу, у оквиру редовног школовања завршавам пожаревачку Гимназију и уписујем Правни факултет, али ме је љубав ка гитари неколико пута недељно водила у Панчево, где сам се ванредно школовао за гитару у Школи „Јован Бандур“ и добио још једну средњошколску диплому, прича Марко.
Везаност за гитару Марка је, још док је похађао Гимназију, одвела у Пожаревачки ГАНИП, тачније у оркестар и то су његови први контакти са сценским наступима. Тада упознаје сјајног човека, који нажалост више није са нама, кларинетисту Владу Урошевића и његова подршка му много значи. На крилима музике са посебним акцентом на класику, џез и фламенко правце, иако студент треће године права, уз подршку друга Младена Ничића који је већ предавао гитару у Пожаревцу, паралелно припрема пријемни на Факултету у Нишу и Конзерваторијуму у Бечу.
– Магнетна привлачност ка гитари ме ипак одводи на пријемни испит државног Универзитета музичке и драмске уметности у Бечу, где стичем индекс и звање студента. Уз енглески овладавам и немачким језиком, а на пољу музике напредујем у три смера: популарна и класична музика у матичном као и џез гитара на бечком Конзерваторијуму, сећа се Марко који после основних завршава и магистарске студије џез и популарне музике и тренутно је на докторским студијама.
НАГРАДЕ И НАСТУПИ
Још као студент, са музичким саставом „Freedom Fries and Fatima“ 2004. године Марко осваја „World Music Award“ на светском такмичењу у Бечу, што му даје још већи подстрек за учење, усавршавање, наступе.., док су Аустрија, Словенија, Француска, Немачка, Белгија, Холандија почеци интернационалне каријере.
Имајући у виду да као солиста на гитари током 2008. године остварује низ концертних наступа са кубанским ансаблом „Nueva Vista“, од тадашње амбасадорке ове земље у Аустрији добија признање „Wiener Konzerthaus“ за изузетно познавање и интерпретацију кубанских и латиноамеричких стилова. Ово признање младом Марку пружа шансу да у организацији кубанске амбасаде у Бечу већ наредне године буде учесник Дана кубанске културе у Загребу где настпупа и пред државним врхом ове суседне земље.
– Свакодневне вежбе, пробе и музицирање доприносе да 2011. године освојим Специјално признање и професионалну квалификацију државног Универзитета музичке и драмске уметности у Бечу за познавање латиноамеричких удараљки после чега се привремено селим у Шпанију, у Севиљу, савладавам језик и у адекватном окружењу упознајем изворне нијансе фламенка. Наредне две године уз стручну специјализацију, улазим у професионални ангажман и као соло гитариста и перкусиониста (удараљке) члан сам Биг бенда Државног конзерваторијума „Christobal de Morales“ у Севиљи. Истовремено са професором фламенко гитаре Јаном Сконтијем оснивам и водим трио „Pedasinho do Ceu” који негује и интерпретира бразилску Choro музику, прича нам Марко Марушић који тада ради и као наставник гитаре у Музичкој школи у Севиљи.
АКТУЕЛНИ УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКТИ
У разговору са Марком Марушићем, интересујемо се за његове актуелна уметничка усмерења и сазнајемо да је током протекле године у Бечу са фламенко плесачицом Мариом Луизом започео пројекат „Плес, песма и гитара“ („Beile, Cante y Guitarra“). Овом приликом сазнајемо да је Мариа Луиза током осамдесетих година била велика звезда фламенка, често виђана и на сценама бивше Југославије.
– Ових дана започео сам сарадњу са истакнутим контрабасистом Хансом Ласаковићем, пореклом са простора Балкана. Он и ја радимо на пројекту за џез гитару и контрабас под називом „Autentic-Panonian Jazz Duo“ и надамо се великом одзиву публике, наравно, у складу са актелном епидемиолошком ситуацијом која погађа планету, каже Марко.
За крај нашег сусрета Марко Марушић истиче да сваки талентовани млади човек има начина да савлада све препреке које се нађу пред њим, а сваки савладани изазов даје нови елан:
– Прелазећи са Вама речју и сећањем пут од голобрадог дечака са гитаром у руци до моје садашње позиције, знам колико је мука, труда, зноја и упорности неопходно не би ли се стигло до циља, па желим да пружим шансу свакоме ко је кренуо овим путем, а чита овај текст. Појединости могу наћи на www.amp-vienna.com/academics/faculty/marko-marusic и www.jammusiclab.com, а ја им поручујем да упоран рад на ономе што се воли представља привилегију која даје резултате, закључује Марушић.
Влада Винкић